Sledi poslednja rasprodaja državne imovine

Lideri Zdrave Srbije i Dveri Milan Stamatović i Boško Obradović, upozorili su da Aleksandar Vučić i SNS pripremaju rasprodaju preostale imovine koja je u vlasništvu države i da će građani Srbije definitivno postati savremeni robovi koji će za strance raditi za 200 do 300 evra.

Oni su upoznali javnost da je SNS postigla potpisala sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom kojim se predviđa prodaja PKB-a, Komercijalne banke, hemijskog kompleksa u Srbiji i prevođenje EPS-a u akcionarsko društvo, što je prvi korak ka privatizaciji.

-Režim je sklopio sporazum sa MMF-om kojim se predviđa prodaja PKB-a, Komercijalne banke, hemijskog kompleksa u Srbiji, da prevede EDB u akcionarsko društvo što je uvod u prodaju EPS-a. To je poslednja rasprodaja u Srbiji, posle toga mi nećemo imati ništa u svojim rukama. Mi se pretvaramo u jednu najobičniju koloniju gde ćemo biti najobičnije roblje kod stranog gazde. To je tema o kojima se ne govori na režimskim medijima, rekao je lider Dveri Boško Obradović.

Vlast u Srbiji spremna je da ispuni sva obećanja data Briselu, Vašingtonu i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) a posledica toga biće gubitak dela države, kao i prirodnih i privrednih resursa, ocenio je danas predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije Milan Stamatović.

„Da državne raspikuće rasprodaju i poklanjaju i ono malo preostalih nacionalnih resursa radi opstanka na vlasti, u čemu im svesrdno pomaže MMF, čiji će suludi finansijski aranžamni dovesti do kraha srpske privrede, a sve pod izgovorom da će Srbija uskoro postati članica Evropske unije, najbolje svedoči smišljeno pokretanje stečaja u pančevačkoj Azotari“, rekao je Stamatović.

On je istakao da će prodajom Azotare, fabrike koja je proizvodila najkvalitetnije veštačko đubrivo u regionu, biti nastavljeno „pljačkanje države i uništavanje domaće ekonomije i poljoprivrede“.

„Predsedik Srbije Aleksandar Vučić samo što predaje u ruke šiptarskim teroristima 17 odsto deo teritorije Srbije, već je rešio i da po nalogu MMF-a zaokruži proces sistematskog ubijanja srpske ekonomije i poljoprivrede koja u svakoj normalnoj i odgovornoj zemlji osnov privrednog razvoja i budućnosti jedne zemlje“, rekao je Stamatović.
 
Po njegovoj proceni „štetnom privatizacijom“ Azotara će biti prodata nekom tajkunu bliskom vlasti „kome će biti poklonjena imovina pančevačke fabrike vredne 110 miliona evra“.

Stamatović je rekao da je namerno obarana cena đubriva na tržištu da bi se pravili gubici i ugasila kompletna prizvodnja Azotare a firma dovela do stečaja.

Ekonomista i naučni savetnik Dejan Jovović, podseća da je restriktivni monetaristički pristup MMF-a usmeren, pre svega, na to kako će zadužena država da vraća dugove, a manje ga zanima razvojna komponenta i pitanje zaposlenosti.

-Doktrina MMF-a u kome SAD, zahvaljujući kvoti i broju glasova, imaju pravo veta, bazira se na neoliberalizmu. To praktično znači svođenje uloge države na minimum regulatornih funkcija u oblasti privrede. Državama suočenim sa dugovima i deficitima nameće se liberalizacija trgovine, cena, kursa nacionalne valute, kamata, stranih investicija, zatim privatizacija, smanjenje javne potrošnje, povećanje štednje, otpuštanje viška radne snage, smanjenje plata u javnom sektoru i penzija… Neoliberalizam u savremenom obliku formuliše tzv. Vašingtonski konsenzus, objedinjujući osnovne principe na kojima treba da počiva ekonomska politika, bazirana na „stabilizaciji, liberalizaciji i privatizaciji“. Ova poznata i često ozloglašena fraza u raspravama o trgovini smatra se sinonimom za neoliberalizam i globalizaciju. Poznato je da je restriktivni monetaristički pristup MMF-a usmeren, pre svega, na to kako će zadužena država da vraća dugove, a manje ga zanima razvojna komponenta i pitanje zaposlenosti. Kao jedan od argumenata u prilog konstataciji da podrška MMF-a nije nužno neophodna govore primeri nekoliko bivših socijalističkih zemalja koje su prošle tranziciju, pomenimo Sloveniju, Češku i Slovačku, koje su izbegle diktat „svetskog finansijskog policajca“ i našle sopstveni model razvoja, dok je Rusija počela ubrzano da se razvija tek kada je prekinula saradnju s tom institucijom. I pojedine azijske zemlje uspele su, bez saradnje sa MMF-om, da ostvare visoke stope privrednog rasta. Nasuprot tome, liberalna doktrina Fonda, nametnuta državama u teškoj ekonomskoj situaciji, pokazala je brojne slabosti. Striktno nametanje ekonomske ortodoksnosti kada je u pitanju liberalizacija tržišta, uz rigidne mere smanjenja budžetskog deficita, nije poštedelo države u kojima je intervenisao velikih finansijskih potresa, upozorava Jovović.