Ispovest Srpkinje koja je otišla da radi u Slovačku

Nišlika Biljana Krstić u 47. godini nije mogla da nađe posao u rodnom gradu jer su poslodavci smatrali da je stara, ali je u Slovačkoj pokazala da je dobar radnik i dobila ponudu da ostane trajno da radi u toj zemlji.

Jedna od mnogih građana Srbije koji su posao pronašli u Slovačkoj zahvaljujući tome što toj zemlji nedostaju proizvodni radnici, Biljana Krstić iz niškog naselja Nikola Tesla svojevremeno jedina žena proizvođač kreča u Nišu, zaposlila se konačno u slovačkom gradu Nitra.

Ovih dana boravi u Srbiji jer je iskoristila mogućnost da tri meseca radi u zemlji koja je članica Evropske unije, međutim, Biljana će se vratiti u Slovačku jer su joj u fabrici za proizvodnju delova za televizore ponudili novi ugovor o radu na godinu dana.

Prema njenim rečima za odlazak u Slovačku najbitnije je da se izabere pouzdana agencija koja obezbeđuje posao, pošto ima i onih koje obmanjuju ljude i uzimaju im novac.

„Novosadska agencija preko koje sam išla da radim ispoštovala je sve ono što je obećala – imala sam besplatan prevoz do Slovačke, smeštaj u radničkom hotelu i legalan posao“, kazala je Krstićeva.

Ona je rekla da je ugovor koji je imala podrazumevao rad od ponedeljka do petka, po 12 sati u dnevnoj ili noćnoj smeni, sa zaradom od tri evra po satu. Mogla je takođe, dodala je, da se prijavi za rad vikendom, što je takođe koristila i radila i subotom.

„Nije lako da se stoji na nogama i radi po 12 sati, ali sam mesečno zarađivala pristojnih 800 do 850 evra, što je plata o kojoj u Srbiji mogu samo da sanjam. U Nišu je majstorska dnevnica 30 evra, a napolju si, na suncu i na kiši, dok se u Slovačkoj radi u fabrici“, objasnila je Krstić.

Ona je izjavila da joj je sklapanje legalnog ugovora o radu za nju bio još važniji razlog za odlazak na rad u inostranstvo.

„U Srbiji gde god da sam radila nisu hteli da me prijave, a dešavalo se i da mi ne isplate ono što sam zaradila. Radila sam i kao majstor za kore za pitu, u ribarnici, u ćevabdžinici, čistila zgrade, proizvodila kreč“, izjavila je Krstić.

Ona je kazala da u Slovačku odlaze na rad naši ljudi najrazličitijih zanimanja i iz najrazličitijih mesta. Ima, dodala je, i mladih i starih, ima onih koji su rešeni da rade i zarade, a ima i onih koji misle da se novac lako zarađuje, pa daju otkaz kad vide da nije tako.

„Ne mogu ni svi da izdrže velike napor. Ustaje se u četiri, u pet ispred hotela mora da se bude u autobusu koji vozi za fabriku. Od šest kreće smena i završava se u šest. Ukoliko daš otkaz moraš da platiš agenciji 150 evra za prevoz, za tri majice i cipele koje si dobio za rad“, rekla je Krstić.

Kako je kazala Krstić, pošto se vraća na posao bez posredovanja agencije imaće 60 centi po satu veću platu, dok će smeštaj u radničkom hotelu plaćati jedan evra mesečno, a jedan evro mesečno koštaće je i prevoz do fabrike.

„Mislim da ću radom u Slovačkoj da uhvatim poslednji voz da obezbedim penziju. Kako sam se raspitala, ukoliko radim najmanje pet godina mogu da obezbedim penziju od 200 evra mesečno“, izavila je Krstić.

Ona je kazala da „sređuje papire“ za odlazak u Slovačku na rad i suprugu i najmlađem sinu, od petoro dece.

„Ne nameravamo da tamo zauvek ostanemo, već da zaradimo koliko toliko da pristojno živimo po povratku u zemlju i da evenutalno počnemo neki mali privatni posao“, rekla je Krstić.

Biljana Krstić bila je svojevremeno jedina žena proizvođač kreča u Nišu, ali je posle nekoliko godina rada zatvorila radnju zbog male tražnje za tim proizvodom.

________________________________________________________