Slaba posećenost Sabora trubača

Dok mediji bogato plaćeni od strane organizatora sabora trubača u Guči sve vreme trajanja manifestacije plasiraju informacije da je sabor dobro posećen, da su zadovoljni i organizaori i posetioci i učesnici, a po završetku saborovanja tvrde da je poseta opet, po oceni organizatora, bila rekordna, istina o katastrofalnom potonuću sabora pronalazi svoj put do javnosti u medijima koji profesionalno obavljaju svoj posao. 

Evo teksta pod naslovom „Slaba posećenost Sabora trubača“ i pitanjem „Da li se za zvuke trube gubi interesovanje ili je vreme za pametniju organizaciju?“ koji je objavio portal Dženarika Info, u kome svoje utiske o ovogodišnjem Saboru u Guči iznosi doajen dragačevske kulture i jedan od osnivača i višedecenijski organizator Sabora Nikola Nika Stojić:

Završen je 58. Sabor trubača u Guči, na kome se ove godine za prestižne nagrade takmičilo 20 orkestara, što je najveći broj učesnika do sada.

Međutim, dok je na bini bio rekordan broj orkestara, u Guči je bilo rekordno malo posetilaca u odnosu na godine koje su za nama. Nije primećeno ni približno  interesovanje kao ni popunjenost smeštajnih kapaciteta, kako su organizatori pompezno najavljivali neposredno pre Sabora, po svedočenju mnogih koji Sabor posećuju svake godine.

Interesovanje posetilaca, posebno velikog broja onih stranih za Sabor trubača i popunjenost gotovo svih smeštajnih kapaciteta u Guči koji su pompezno najavljivani, po svedočenju prisutnih ljubitelja manifestacije ove godine su izostali. Sa druge strane, organizatori Sabora kažu da su zadovoljni posećenošću iako još nema zvaničnih podataka o broju posetilaca.

Ovo je sigurno bio jedan od najslabije posećenih Sabora poslednjih godina, a da li su uzrok tome loša organizacija, manja zainteresovanost ljudi za zvuke trube ili nešto treće, trebalo bi utvrditi što pre dok ne bude kasno, smatraju mnogi ljubitelji ove manifestacije koji joj već godinama odlaze u pohode i pravi poštovaoci ove tradicionalne kulturne baštine dragačevskog kraja.

Možda najbolji odgovor na ova pitanja daje jedan od osnivača Dragačevskog sabora trubača, 88-godišnji Nikola Nika Stojić, etnograf, vajar i pesnik iz Guče.

Tradicionalna kulturna baština podređena političkim interesima

– Organizatori nisu bili na visini, jer ne sme Sabor i sav program da se posvete politici. A danas je Sabor upravo okrenut i podređen politici. U redu je to, neka dođe ko hoće. Uvek su i dolazili političari, predsednici Vlade i ministri, ali mi to nekada nismo isticali, a danas je to na prvom mestu. Nemam ja ništa protiv Rusa i Putina,  ali ne može ministar u Guči da otvara Sabor i da viče „Živeo Putin“, jer nije to to, nije to u duhu Sabora trubača. Isti ljudi koji su doveli estradu na Sabor, ove godine su je zabranili. Pa kako to, vi doveli, pa ih vi sad zabranili, tada ste slavili što ste ih doveli a sada slavite što ste ih zabranili?! Sve je vlast uzela u svoje ruke i radi kako hoće. Neki preko Sabora stvaraju sebi političku karijeru, a sve je ovo drugo sporedno – priča Nikola Stojić.

Kako sa setom navodi, malo je tužan, jer od njih deset osnivača ove tradicionalne dragačevske manifestacije dvojica ih je danas živih, a onaj pravi Sabor, osnovan sa određenim ciljem i u slavu veličanja kulture i tradicije jednog kraja, danas niko drugi osim njih i ne pominje.

Zaboravili smo i u drugi plan stavili sopstvenu tradiciju i kulturu

– O Dragačevu i Saboru je napisano preko 100 knjiga, niko ih ne pominje. Više od 40 godina postoji Udruženje samoukih slikara i vajara Dragačeva koje je izlagalo po čitavoj Evropi, ne pominju ga. Nikako da ubedim ove organizatore da je ovo Sabor Srbije, ovde se predstavlja država Srbija i srpski narod. Ali oni to ne pominju. Ovde se otvara duša srpskog naroda, ovde srpski narod prima sve, crne, bele, svejedno ko su i šta su, sve ih zagrli, sa svima se veseli, prikazuje i ističe tu svoju veliku ljubav prema čoveku i to treba da se oseti, ta tradicija i ta duša. Pokojni Mića Petrović, otac Dejana Petrovića, jednom prilikom je celu noć svirao Grcima u Solunu, naučio je i sirtaki i razne druge melodije. A Grci ga pitaju: „Kako sviraš, a ne gledaš u note?“. On je bio zbunjen, a iz njega je izletela jedna iskra, zablistao je i odgovorio: „Ja u trubu udahnem svoju dušu, a ona sama svira“ – priča Nika Stojić.
On navodi da je Dragačevski sabor trubača najstarija manifestacija koja se održala od svog osnivanja i preživela brojne pritiske i ideologije.

– Mi smo osnovani kada i mnoge druge manifestacije koje su državnici osnivali po gradovima kao što je Smederevo, Leskovac i drugi. Ali sve se to pogasilo, a naš Sabor zatrpavaju i kite lažnim perjem. Uvijao se on i povijao, ali nikada nije padao, povremeno otrese to lažno perje, ali na nesreću javi se neko drugi pa opet isto. Uprkos svim redom ideološkim komisijama, komunističkoj partiji, socijalističkom savezu, ondašnjoj zajednici kulture, komisijama koje su po tri dana boravile sa nama, svašta nam pričale, ubeđivale nas oko promene programa, mi smo opstali. Smetala im je narodna nošnja, a kada nisu mogli šta drugo na nađu, napadali su nas zašto se svira pod šatrama. Naš Branko Radičević kada ode pod šatru sa društvom i novinarima da pije, prvo im sviraju „Ja sam ja Jeremija“. Onda to bude zabranjeno. Pa kakve veze ima taj jadni Jeremija sa politikom koju vode komunisti. Zabranili su „Marš na Drinu“, „Tamo daleko“, a pola sveta je, nakon što je čulo, prihvatilo te melodije. Te melodije se čuju i u Švedskoj, pa čak i u Japanu pevaju „Tamo daleko“, pričali meni njihovi novinari, a u ondašnjoj Jugoslaviji gospodin Josip Broz ga zabranio. Neke najlepše i najbolje stvari, najbolje ljude, najbolje melodije koje su naše zaboravljamo, a njih danas prihvataju i sviraju u celom svetu. Ovi gosti koji dolaze sa strane, muzičari amateri, svi znaju naše pesme da sviraju – kaže naš sagovornik.

Za prestižne nagrade na ovogodišnjem Saboru takmičilo se 20 orkestara, što je najveći broj učesnika do sada, a konkurencija je bila jaka, kaže Nikola Stojić.

– Bilo je dosta dobrih orkestara, ovaj koji je pobedio, Stefan Mladenović, ja sam njegovog pradedu ovde doveo, to je bio čuveni Bakija Bakić. A Stefanov deda je bio Ekrem Mamutović koji je devedesetih godina, u strahu jer je bio musliman, promenio ime i prezime u Milan Mladenović. Iskreno mi je žao zbog tog čina a to svakako nije umanjilo njegovu vrednost. Njegov sin bio je trubač Nenad Mladenović, a unuk Stefan Mladenović je ovogodišnji pobednik. Rekao sam mladom Stefanu: „Upamti, u tebi ima krvi tvog pradede, dede i oca i svi su postali majstori trube“, a on kaže „Čika Niko, ne brinite, za mene je truba svetinja“ i nadam se da će tako i biti, da će zablistati i biti sve bolji.

„Nastavite da dolazite, da pevate, igrate i radujete se“

Svim ljubiteljima Dragačevskog sabora, onima koji se nadaju da ova manifestacija neće izgubiti na značaju i nestati u zaboravu, Nika Stojić je poručio:

– Nastavite da dolazite, da igrate, da se radujete. Imam običaj da kažem gostima „Onaj ko je došao na sabor, a nije zapevao, nije zaigrao i nije nekoga poljubio, pa šta će on na tom saboru“. Ovo je Sabor za veselje, ali sve je manje mojih Dragačevaca. Ranije je to bio praznik, znate, za Sabor trubača niko nije radio u selu. Dolazili su im rođaci sa svojim porodicama i tako su čitave familije bile na Saboru sa svojim gostima, obučeni u narodne nošnje. Toga više nema, sada ne možete da vidite narodnu nošnju, nema tih ljudi, ne dolaze.

Na kraju razgovora, imao je savet i za nas:

– Učinite i vi kao mediji nešto, ukažite organizatorima na propuste, a valjda će se menjati i to rukovodstvo Sabora pa će novo biti pametnije od ovoga.

Organizatori zadovoljni posećenošću ovogodišnjeg Sabora

Iz Turističke organizacije Dragačevo tvrde da posećenost Saboru trubača ove godine nije bila manja nego prethodnih godina i da su organizatori zadovoljni.

– Sveukupan utisak o ovogodišnjem Saboru trubača je dobar. Ove godine smo napravili izvesne izmene u programskom delu, vratili smo se tradiciji, sa izvesnim rizikom da će poseta biti manja. Ali opet smo dobili dobru publiku i dobru posećenost svih programa – kaže Vukašin Dramlić, direktor Turističke organizacije Dragačevo.

Još nema podataka o broju posetilaca

– Još uvek nemamo ni zvaničnih ni preciznih podataka o broju posetilaca ovogodišnjeg Sabora, međutim, po mojoj proceni nije bio ništa manji broj ljudi u odnosu na prošlu godinu kada smo imali koncerte estradnih zvezda. Zadovoljni smo, što se ove godine samo uz trubu, zadržao optimalan broj saboraša – kazao je Dramlić.

__________________________________________________________