Aerodrom u Lađevcima – Skadar na Moravi

Nedavni prilog televizije Al Džazira o velepnim kineskim gradovima, podignutim po ugledu na Njujork i slične metropole, u čiju izgradnju su utrošene na stotine milijardi dolara, a u kojima malo ko živi, verovatno su najdrastičnija ilustracija posledice temeljenja privrede i ekonomije na političkoj volji (https://youtu.be/4uIUv0CfZec). Svojevremeno i stanovnici države koja se prostirala od Vardara pa do Triglava osetili su na svojoj koži, preciznije džepu, kako to izgleda kada političari kreiraju ekonomiju. Mnogi verovatno još pamte Obrovac, Feronikal u Glogovcu, Feni u Kavadarcima… Nesuđene industrijske gigante u koje su uložene milijarde, a koji nikada nisu proradili, već su kao Obrovac, koga je delom otkupio i pokojni čačanski Tehnos, završili u starom gvožđu, a da za to niko nikada nije odgovarao.

Mada su se mnogi nadali da je slomom komunizma na ovim prostorima definitivno stavljena tačka na nešto što se zvalo dogovornom ekonomijom sudeći na osnovu sudbine Aerodroma Morava u Lađevcima izgleda da se malo toga suštinski promenilo. Naime uprkos najavama da će Aerodrom Morava 2012. godine ući u sistem civilnog vazdušnog saobraćaja, to se ni posle osam godina nije dogodilo, zbog čega se nameće pitanje da li država svesno guši avio saobraćaj, kako upozorava Petar Mirosavljević, profesor vazdušnog saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.

Struka u senci politike

U sklopu prilagođavanja postojećeg vojnog aerodroma za civilni saobraćaj izgrađena je pristanišna zgrada, kontrolni toranj, tehnoekonomski blok a izvedeni su i radovi na uređenju piste, na šta je iz budžeta potrošeno 1,1 milijarda dinara. U narednoj fazi rekonstrukcije, planirano je da ovaj aerodrom bude vazdušna luka za velike letelice i sletanje pod svim vremenskim uslovima. Odnosno posle beogradskog i niškog ovo bi bio treći aerodrom u Srbiji sa međunarodnim karakteristikama.

Ali!!!

– Glavni problem je što politika donosi odluke ne vodeći računa o stručnim parametrima. Evo, uzmimo za primer dva aerodroma, Ponikve na Zlatiboru i Lađevce, tj. Moravu kod Kraljeva. Tu su napravljena dva putnička terminala koji su godina zatvoreni. Ogromni novci su za to potrošeni iz budžeta. A elementarna je stvar da je srce aerodroma glavna poletno-sletna staza. Ona finansira sve ostalo. Terminal može da bude i šator, tako su se neki aerodromi po svetu i razvijali – od šatora. Pa su posle, kada je pista zaradila novac, izgrađeni i zgrada i drugi sadržaji. Meni uopšte nije jasno zašto država kada donosi odluke ne pita šta je sistem održivog razvoja jednog aerodroma, kako bi jedan aerodrom mogao sam sebe da finansira. Mi smo na fakultetu spremni da im u svakom trenutku pomognemo, ali nas niko ne pita – objašnjava Petar Mirosavljević profesor vazdušnog saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.

Međutim da Aerodrom Morava ne predstavlja prioritet ove kao i svih prethodnih vlada, uprkos tvrdnjama ministarke Zorane Mihajlović,  potvrdila je u februaru ove godine i premijerka Ana Brnabić prilikom posete Kraljevu. 

Prestonički monopolizma naspram regionalnog razvoja

Za razliku od premijerke profesor Mirosavljević smatra da razvoj vazdušnog saobraćaja u Srbiji treba da ima prioritet jer iziskuje znatno manje ulaganja nego kada je reč o drumskom ili železničkom.

– Aerodrom je vrlo jeftin. Cena infrastrukture aerodroma u odnosu na drumski i železnički saobraćaj je neuporediva. Ako hoćete da spojite dva grada udaljena hiljadu kilometara, morate da napravite toliko kilometara puta ili pruge. Kod aerodroma morate da napravite 3.000 metara ovde i 3.000 metara tamo. Sa druge strane, dokazano je da investiranje u lokalne aerodrome povećava bruto nacionalni dohodak te sredine svake godine za dva odsto. A mi imamo centralizovanu Srbiju, gde su plate u Beogradu izuzetno visoke, dok su na jugu prosto nenormalno niske. Vazdušni saobraćaj omogućava ne samo brz i propulzivan razvoj nego i fleksibilnost razvoja lokalnih zajednica. Ali ne preko noći…  Godina mi na fakultetu pokušavamo da afirmišemo tu ideju. Jer, to je zapravo okosnica regionalnog saobraćaja, gde se aktiviraju sekundarni i tercijarni aerodromi kao što su Ponikve, Morava, Bor, Zrenjanin. Nisu samo aerodromi beogradski i niški. Nigde monopoli nisu dobri, pa ni u saobraćaju. Ovde jednostavno imate monopol Beograda koji mora da ima jedini vazdušni saobraćaj, koji je jedini “hab”, jedini centar, i svi ostali nemaju vazdušni saobraćaj. Ili ga gasimo ili ga ugnjetavamo.-tvrdi profesor Mirosavljević.

Velika nepoznanica

Nažalost stiče se utisak se da je i Morava deo političkog marketinga, kako prethodne, tako i aktuelne vlasti, koje se ovog aerodroma sete samo kada treba napabirčiti neki politički poen, pa se nameće pitanje dalje sudbine Aerodroma Morava.

Odnosno, da li će preovladati stav koji zastupa profesor Mirosavljević, a koji se odnosi na uključivanje privatnog sektora u proces stavljanja u funkciju aerodroma Morava i Ponikve, ili će država alaliti do sada uloženu 1,1 milijardu dinara, pa ovaj kapitalni infrastrukturni projekat pretvoriti u još jedan spomenik bačenim parama i populizmu.

Naravno nikako ne treba zanemariti i nepoznanicu koja se odnosi na ugovor koji je francuski koncesionar Aerodroma Nikola Tesla potpisao sa državom. Odnosno da li u njemu postoji ili ne postoji kluzula koja se odnosi na aerodrome poput niškog ili ovog u Lađevcima, a koji bi eventualno mogli da utiču na profit prestoničkog aerodroma.

Uostalom nije li svojevrsan paradoks da država u svoju ingerenciju preuzima nešto što dokazano posluje sa gubitkom, poput Aerodroma Konstantin veliki a da na drugoj strani odlaganje otvaranje Morave objašnjava ekonomskom neisplativošću Morave.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, Petar Veselinović smatra da bi puštanje aerodroma Morava u saobraćaj inicijalno predstavljalo veću štetu nego korist, ali da bi dugoročno ulaganje u infrastrukturu, pod uslovom da se ne radi o velikim ulaganjima, imalo efekta. Pogotovo imajući u vidu da bi Aerodrom Morava koristile low cost kompanije i neki manji avio prevoznici poput avio taksi firmi, a da se konačna odluka nikako ne može doneti bez ozbiljnog istraživanja tržišta. A što nas opet vraća na temu ugovora između koncesionara prestoničkog aerodroma i Vlade Srbije.

Uzurpacija ingerencije

Posebnu notu zamešateljstvu oko Aerodroma Morava, a što istovremeno ilustruje (ne)odgovornost države, daje činjenica da je posle poslednjih predsedničkih izbora, običnom smrtniku teško da razluči ko ima ingerencije kada je reč o ovom ali i ostalim aerodromima u Srbiji. Da li je to Ministarstvo saobraćaja, odnosno Vlada Srbije ili je to predsednik Aleksandar Vučić, koji za tako nešto nema nikakvih ustavnih ovlašćenja. Što ga naravno ne sprečava da prisvaja ingerencije koje se odnose na dalju sudbini Aerodroma Morava.

– Otvoriću ovaj aerodrom u Lađevcima, ali imamo mnogo problema… – izjavio je Vučić pre nešto više od mesec dana, kao da je reč o njegovoj ličnoj imovini, a ne o nečemu u šta je do sada ulupana 1,1 milijarda novca građana Srbije.

Moguće je, mada je u to teško poverovati, da za kineske vlasti, kada se u vidu ima ekonomska moć te zemlje, stotine milijardi dolara bačenih u gradove duhova ne predstavljaju neki izdatak. Međutim, s obzirom na situaciji u kojoj se decenijama nalazimo, da li sličan luksuz sebi može da dozvoli i Srbija, pa da milijarde dinara uloži u nešto za šta niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će i kada će biti stavljeno u funkciju. Međutim kada se u vidu ima činjenica da decenijama unazad svaka vlast novac poreskih obveznika tretira kao alajbegovu slamu, onda ceo slučaj Aerodroma Morava biva mnogo razumljiviji.

(Ceo članak možete pročitati u najnovijem broju Čačanskih novina)

___________________________________________________________