Ne štedimo energiju

Ni 300 dana nakon isteka roka i gotovo 700 od donošenja Zakona o efikasnom korišćenju energije, Ministarstvo rudarstva i energetike nije donelo pravilnik o modelu ugovora javnog i privatnog sektora za unapređenje energetske efikasnosti, pokazuje NALED-ov Barometar propisa.

Zakon je dao priliku javnom sektoru da angažuje specijalizovane kompanije za pružanje energetskih usluga (tzv. ESCO kompanije) i unapredi upotrebu energije u javnoj rasveti, vodovodu, grejanju, školama, bolnicama i drugim institucijama. Međutim, bez pravilnika vezane su nam ruke, a onemogućeno je i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za energetsku efikasnost.

– ESCO kompanije svojim rešenjima mogu da obezbede uštedu energije i do 50%. Prednost ovog modela javno-privatnog partnerstva je u tome što lokalna samouprava ne mora da izdvaja sredstva iz budžeta ili da se zadužuje. Investiranje i rizik padaju u izvesnoj vrednosti na privatnog partnera jer ulaganje vraća od novca koji njegovo rešenje uštedi. Postoji veliko interesovanje ESCO kompanija za ulaganje u Srbiju, ali bez pravilnika to nije moguće – kaže Nenad Mitošević, direktor ESCO kompanije Sun energy Balkan.

 Resornom ministru Aleksandru Antiću 14. oktobra prošle godine su se zbog ovog problema pismom obratili predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji zajedno sa ambasadorima 16 zemalja EU, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, NALED-a i drugih poslovnih udruženja.

Energetska efikasnost veoma je važna zbog ispunjavanja obaveza iz pregovaračkih poglavlja o energetici i zaštiti životne sredine gde najlošije stojimo. Procenjuje se da će u narednih 10 godina biti neophodna  ulaganja od 10 milijardi evra kako bi Srbija dostigla evropske ekološke standarde, a potrebno je i da do 2020. povećamo energetsku efikasnost za petinu i da 27% energije koju trošimo stiže iz obnovljivih izvora.

Pravilnik o ugovoru za pružanje energetskih usluga trebalo bi da propiše model na osnovu kojeg će javni i privatni partner sarađivati, koje mere za poboljšanje energetske efikasnosti će primeniti, kako će se obračunavati potrošena energija, a kako ušteda, način na koji će privatni partner obezbediti investiciju, ali i kako će naplatiti pruženu uslugu, vreme na koje se ugovor zaključuje i dr.

Ovaj podzakonski akt nažalost nije jedini uslov da javni sektor počne da štedi energiju. Jedan od ključnih problema je trenutna cena energije koja uštedu čini nedovoljno profitabilnom. Potrebno je takođe i bolje definisati status povlašćenih proizvođača energije.

Barometar propisa, jedinstvena on-line aplikacija za praćenje donošenja podzakonskih akata, u fokusu ima više od 400 propisa neophodnih za punu primenu više od 20 zakona važnih za privredu. Čak 179 podzakonskih akata doneto je sa zakašnjenjem, a 164 nije usvojeno ni po isteku roka. Prosečno kašnjenje sa usvajanjem naraslo je na 1.040 dana.