Čuvarkuća čuva kuću, ali i zdravlje

Prema narodnom predanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova, kao i od vampira i veštica. Ali, čuvarkuća ili, kako je još često nazivaju, uhovnik je i prirodan lek za mnoga oboljenja.O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da „svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!“.

Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Što se tiče njenog opstanka u prirodi, veoma dobro podnosi i niske i visoke temperature. Otporna je na sušu, jer je unutrašnjost njenih listića ispunjena rezervama vode. Ova biljka može da raste gotovo svuda – između kamenja, na stenama, na različitim tipovima zemljišta, a neki je čak gaje na krovovima kuća. Takođe, nije retkost da se čuvarkuća zasadi i na terasi, u saksiji.

Boja listova ove biljke može biti zelena, bordo ili ljubičasta, a cvetovi se javljaju na vrhu i najčešće su crvene boje.
Ukoliko se pitate šta je to što je lekovito u sadržaju čuvarkuće, odgovor je jabučna i mravlja kiselina. Ova biljka je svoju primenu pronašla u narodnoj medicini, a savremena istraživanja su usmerena na polisaharide iz soka čuvarkuće, jer se njima pripisuje delovanje na imunološki sistem, kao i lečenje kanceroznih oboljenja.

Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uva, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena (mast u uvu) i smanjuje bol. Da bi se postigao željeni efekat, dovoljno je iz lista u uvo ukapati dva do tri mililitra soka, odležati nekoliko minuta, a zatim pustiti da sok iscuri napolje.

Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava, predstavlja pravo rešenje za opekotine, ubode i ujede. Čuvarkućom može da se tretira kurje oko, kao i pegice, rane i čirevi, herpes zoster, tvrda koža na tabanima. Dovoljno je mesto zahvaćeno nekom od navedenih promena premazati njenim sokom ili staviti oblog od prerezanog lista.

Sok čuvarkuće može da se pije ili grgolji u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla. Popijen deluje i detoksikacijski pa se preporučuje nakon neumerenog jela i pića.

Poklonici alternativne medicine tvrde i da celi listovi ove biljke u medu leče miome i ciste na materici. Smesa se pravi od 300 grama čuvarkuće i 300 grama pravog prirodnog meda, po mogućstvu kestenovog. Ubrani listovi se prvo dobro operu, a zatim samelju u blenderu ili u nekom drugom aparatu. Dobijena kaša se pomeša sa medom u staklenoj tegli i ostavi da odstoji sedam dana u frižideru, uz ponovno povremeno mešanje. Nakon sedam dana lek se uzima tri puta dnevno, po jedna supena kašika. Prva kašika uzima se ujutru odmah nakon buđenja, druga u toku dana između obroka, a treća pred spavanje.

Lečenje traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a ciste uglavnom nestaju, tvrde narodni lekari. Oni insistiraju da se terapija sve vreme sprovodi u kontinuitetu bez prekidanja.

Ističu i da je ovako spremljena smesa delotvorna za čišćenje i jačanje celokupnog organizma. Stimuliše metaboliazm, popravlja varenje i poboljšava urednost stolice. Ruski narodni lekari tvrde da pomaže i kao lek za jačanje srca.

Čuvarkuću smatraju jednim od najsigurnijih „prirodnih lekova“, bez ikakvih štetnih posledica. Bez straha i na lice mogu da se nanose uzdužno rasečeni listovi, jer njihov sok sadrži mnoštvo korisnih nutrijenata koji hrane i ujedno zatežu kožu lica. Sok, inače, odlično hidrira i omekšava grubu ili ispucalu kožu laktova, ruku i peta.