Decenije u lažnim vestima

Лажне вести, глобално и у нашем региону, живимо већ деценијама, само што то их сада зовемо фејк њуз, изјавио је ФоНету председник Колор Прес Групе Роберт Чобан и предочио да се у српској јавности створила шума термина званичне политике, који погодују лажним вестима.

За пласирање лажних вести у Србији једни оптужују друге, власт опозицију, опозиција власт, а постоје и појединци на друштвеним мрежама који пласирају садржаје тог типа, оценио је Чобан, у оквиру серијала Прес Екстра.

Као пример термина за које не знамо шта значе, он је поменуо разграничење и размену територија са Косовом, за које нам нико није рекао шта значе, а могу да буду или релевантни или тотално лажне вести.

То су опасне ствари, рекао је Чобан новинарки Андријани Милаћевић и указао да је домаћа јавност, чак не из медија, већ са званичног нивоа, преплављена тим терминима, који су свеприсутни.

Он сматра да је феномен фејк њуз, као појам, почео да се користи када га је Доналд Трамп употребио на твитеру, пре око две године, када је дошао на власт.

Фејк њуз је глобално и у нашем региону нешто што живимо већ деценијама, само што то сад зовемо лажним вестима, прецизирао је Чобан, напомињући да постоје и фото лажне вести.

Он је подсетио и на случај када је деведесетих познато уметничко дело на страницама Новости употребљено у пропагандне сврхе, објављивањем слике Уроша Предића „Сироче на мајчином гробу“, уз потпис да је то дете у Босни којем су Муслимани убили мајку.

Док је пре десет и више година требало 24 сата или пола дана да се у Дневнику у пола осам и сутрашњим дневним новинама демантује нека лажна вест, у ери друштвених мрежа реакције стижу одмах.

Он се позвао и на сопствени случај, када је на твитеру  својевремено прокоментарисао споменик Јурија Гагарина са великим постаментом и малом главом.

За пар сати, Би-Би-Си је преузео фотографију и твит. За неколико сати десетине хиљада људи су то видели и ретвитовали, после чега је реаговао градски менаџер Горан Весић, па је споменик уклоњен, испричао је Чобан.

Према Чобановој оцени, борба са лажним вестима је ствар сваког појединца, конзумента вести, да има изграђен однос према њима.

Себе сам више пута ударио по прстима и проверио да ли је вест аутентична, пре него што сам на њу одговорио, илустровао је Чобан и подсетио на вест о Нобеловој награди Добрици Ћосићу, на коју су реаговале многе јавне личности.

Као грађани, конзументи вести, морамо себе да истренирамо да пре него што коментаришемо, то и проверимо из више извора, објаснио је он и поручио да би професионални медији морали да раде по професионалним стандардима и не подлегну „кликабилности“.

У трци за бројем прегледа, врло често имамо да и озбиљни медији зађу у зону „кликабилности“, свесни да ће нека атрактивна вест привући више пажње, него истинита.

Али онда, кад се то испостави као нетачно, кредибилност медија се круни и кад тад ће дати лоше резултате, закључио је Чобан.

Извор: ФоНет

Fake-news-by-Pravda

_______________________________________________________