BESPLATNO: Dnevne i nedeljne novine na raspolaganju u Biblioteci

U prizemlju Zavičajnog odeljenja Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis nalazi se manja čitaonica u kojoj svi građani mogu doći i prelistati (pročitati) dnevne i nedeljne novine. Iako je ova usluga Gradske biblioteke besplatna, mali broj sugrađana koristi mogućnost da do najznačajnijih informacija iz sveta i zemlje dođe čitajuću štampu. Bibliotekari kažu da su za to krivi nešto lošiji uslovi u čitaonici ali i činjenica da se novine danas mogu čitati u skoro svakom kafiću.

Neuslovna čitaonica

Gradska biblioteka svojim posetiocima obezbedila je nekoliko dnevnih listova: Danas, Blic, Novosti i Politiku, kao i nedeljnike: NIN, Vreme, Pečat, Politikin zabavnik, Ilustrovana politika, Bazar. Od lokalnih novina tu su Čačanske novine i Čačanski glas, kao i časopis Oglasi. Međutim, posetilaca nema mnogo. Prema rečima knjižnjičara Ljubiše Ćirkovića, njih je dnevno oko 15, i to uglavnom stalnih posetilaca.

-Uglavnom su to stariji ljudi, mada neretko dolaze i mlađi. Trenutno je prostor čitaonice neuslovan i delom tu treba tražiti razloge zašto je nešto manja poseta. Očekujemo da ćemo preseljenjm u novu zgradu Biblioteke, čitaonica zasijati u novom svetlu i da će biti mnogo uslovnija za funkciju za koju je namenjena. Čitaonica ima dnevne i nedeljne listove. Nemamo žutu štampu kao što su Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf. Da budem iskren, to se i ne traži. Tu su i druga izdanja kao što su Disovo proleće, Gimnazion, Pravoslavlje, Svet kompjutera, časopis Srbija. Čitaocima je na raspolaganju i arhiva svih brojeva Čačanskog glasa i Čačanskih novina. Od nedeljnika se koriči NIN kao i dnevna novina Politika. U čitaonici bi trebalo da vlada uobičajeno pravilo da nema priče. Desi se ponekad da se povede diskusija zbog politike i istorije, ali ne preterano, kaže Ćirković.

Među redovnijim posetiocima ovog odeljenja je i Ksenija Popović. Kaže da je ljubitelj štampe i da joj ova usluga biblioteke pruža mogućnost da pročita sve ono što vredi u srpskom novinarstvu danas.

Ksenija Popović

-U poslednje vreme redovni sam posetilac ovog odeljenja. Volim da čitam Danas, Dražu Petrovića, Basaru, volim da čitam i Politiku ali isključivo kulturni dodatak. Što se tiče ostalih tekstova suviše su na strani režima i uvlakački je medij. Novosti sam volela zbog Voje Žanetića ali se preselio na TV. Čitam i Blic jer u poslednje vreme ima dosta tekstova o kulturi. Od nedeljnika čitam Vreme i NIN. Žao mi je što nema više mladih ali se nadam da će se to promeniti preseljenjem u novu zgradu biblioteke, kaže Ksenija Popović.

Iako danas čitanje štampe nije toliko popularno, to nije bio slučaj sredinom 19. veka kada su u Srbiji počela da se masovno osnivaju javna čitališta dnevnih i nedeljnih publikacija. Upravo su ta javna čitališta bila preteča današnjih javnih biblioteka.  Čačak je tada, među prvim varošima u zemlji, zvanično 12. januara 1848. godine, dobio svoje „Družstvo Čitanя Srbsko-Slavenskiй Novina”.

Mirko Drmanac

-U vesti koju prenose Novine čitališta Beogradskoga od 23. januara 1848. godine navodi se da su činovnici okružnog načelstva čačanskog okupljeni oko tadašnjeg načelnika, majora Milije Dragićevića bili inicijatori stvaranja ovog čitalačkog društva. U pismu od 4. januara 1848. godine „Družstvo” se obraća jednom prijatelju u Beogradu da ih pretplati na „…sve Srbsko-Slavenske Novine izlazeće u otačestvu našem i u Austrijskoj državi…”. Dr Ljubomir Durković-Jakšić u svojoj knjizi „Istorija srpskih biblioteka 1801-1850” navodi da „…Čačani nisu bili u mogućnosti da nabavljaju i knjige i zato nisu osnovali čitalište već samo društvo za čitanje novina”, podseća bibliotekar Mirko Drmanac, rukovodilac odeljenja.

Nastavljači „Družstva” su maja 1860. osnovali prvo Čitalište u Čačku koje se izdržavalo od članarine, poklona, pomoći opštine i prihoda od priredbi. Mada je čitaonica po osnivanju imala 80 članova u narednih dvadeset godina rada opadao je broj članova usled siromaštva, velike poplave iz 1864. godine i srpsko-turskih ratova 1876-1878. godine kad je Čačak bio u pozadini javorskog ratišta, skoro na samoj liniji fronta.

Mila Bakić-Jovašević (1949-2011)

–Mada su serijske publikacije bile prva vrsta bibliotečke građe koja se počela planski nabavljati, stvaranje posebnih kolekcija periodike u Gradskoj biblioteci u Čačku je započeto 1957. godine kada je fond serijskih publikacija odvojen od opšteg fonda. Međutim formiranje posebnog Odeljenja serijskih publikacija je urađeno tek 1978. godine kad je započet intenzivan rad na kataloškoj obradi serijskih publikacija. Velika zasluga u stvaranju Odeljenja časopisa pripada bibliotekarki Mila Bakić-Jovašević (1949-2011), koja je tokom tri decenije rada sa serijskim publikacijama napravila temelje rada sa periodikom u ustanovi i stvorila reprezentativan lisni autorski i predmetni katalog koji se sastoji iz više desetina hiljada bibliografskih jedinica, kaže Drmanac.

Legati

Legat učiteljskog bračnog para Milivoja i Božidarke Filipović je najstariji i najvredniji legat Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku. Legat je smešten u Naučnom odeljenju Biblioteke u osam zastakljenih ormana koji su takođe poklon legatora. Legat se sastoji iz približno 4.000 monografskih i serijskih publikacija izdatih u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. U okviru legata Filipovića nalazi se i najstariji primerak štampane serijske publikacije koja se nalazi u fondu Gradske biblioteke u Čačku. To je primerak Golubice s cvetom knjižestva srbskog, dvobroj za 1843-1844. godinu koju je izdavao Gligorije Vozarović. 

Drugi legat sa značajnom zbirkom serijskih publikacija je zaostavština bibliofila Jovana Davidovića (1925-1977), koja se nalazi u posedu Gradske biblioteke u Čačku od 31. oktobra 1979. godine. U ovom legatu se nalazi 145 naslova serijskih publikacija koje su najvećim delom izlazile pre Drugog svetskog rata.