10 godina od smrti Sonje Savić

SONjA Savić, jedna od najdarovitijih i najosobenijih glumica jugoslovenskog i srpskog filma, preminula je 23. septembra 2008, a deset godina od njenog odlaska biće obeleženo programom „Sonjin septembar“ u Jugoslovenskoj kinoteci.

Reditelj Milutin Petrović u utorak uveče će u Kinoteci otvoriti multimedijalnu izložbu „Sonja Savić: devojka iz grada“, u organizaciji Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ iz Čačka. Na Sonjin izuzetan dar Kinoteka će podsetiti i retrospektivom njenih najznačajnijih filmova, koja počinje u utorak uveče ostvarenjem „Živeti kao sav normalan svet“ Miloša Miše Radivojevića.

Da je danas živa, i da njen životni film nije bio najtragičniji od svih koje je snimila, Sonja bi 15. septembra napunila 57 godina (rođena je 1961. u Čačku), a njena baština glumačkih remek-dela ostvarenih u oko 60 filmova i TV serija sigurno bi bila bogatija.

Tužna i neshvaćena buntovnica s razlogom, koja nikada nije pristajala na kompromis, kako je opisuje Radivojević, bila je „genijalna glumica, ali isuviše inteligentna da bi bila shvaćena u maloj kulturi kakva je naša“. Iza Sonje su ostale glumačke bravure u kultnim filmovima „Una“, „Čavka“, „Uvod u drugi život“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Urnebesna tragedija“, „Mi nismo anđeli“…,

Njen veliki uspeh iz osamdesetih godina nije se, nažalost, nastavio. Šansu za veliki povratak Sonji je dao slovenački reditelj Jan Cvitkovič u filmu „Hleb i mleko“, koji je 2001. nagrađen „Zlatnim lavom“ u Veneciji. Sonja je igrala glavnu ulogu i u njegovom hororu „Od groba do groba“, koji je 2005. nagrađen u San Sebastijanu. Poslednje uloge ostvarila je u seriji „Vratiće se rode“, filmovima „Princ od papira“ i „Zabranjena ljubav“. Pravu posvetu Sonji Savić dao je Milutin Petrović 2005, u filmu „Jug-jugoistok“, koji je snimio o njoj.

Iako su mahom mlađi Čačani predali zahtev da se mali park kod autobuske stanice nazove po Sonji Savić on se nikada nije našao pred odbornicima Skupštine grada. Prioritet je ipak bila ulica Crvene armije kao i nemački investitor Peter Kalen.  

JA SAM ŽIVOTNI DEKADENT

SONjA Savić je dobila najveće nagrade – Zlatnu arenu u Puli, „Caricu Teodoru“, Gran-pri „Ćele-kula“…, a za ulogu kafanske pevačice u antologijskom filmu „Život je lep“ Bore Draškovića, 1985, dobila je Specijalnu nagradu žirija u Veneciji.

– Ja sam životni dekadent, jer stvarnost i ja nemamo dodirnih tačaka. Danas je nacizam u modi, što znači da moraš da si nasmejan, zdrav, obučen i „napumpan“ silikonima, dok ja jedem parče hleba razdeljeno na četiri dela – izjavila je u jednom od poslednjih intervjua.