Cirkus od demokratije

Право питање за све нас који се иоле бавимо политиком би било: који је ум могао да смисли онако болесне начине да се онемогући деловање опозиције у парламенту?

Последице доношења закона у Народној скупштини без могућности да се било шта каже што није у складу са ставом већине, на жалост брзо дају резултате.

„Нема јавне расправе, нема права речи ономе ко другачије мисли, ми знамо шта народу треба и шта је за њега најбоље, ми смо надмоћна већина и нико нам ништа не може!“ – није то просто једноумље то је нешто много горе, то ни Слоба није имао, па ни комунизам. То је нешто што не сме ни да поменем – једноставно ћу га назвати Циркусом од демократије. Мада циркус служи да забави, а овај да удави.

На такв начин донет је и Закон о финансијској подршци породици са децом. Закон који смо ми  у Дверима одавно заговарали и који чини темељ нашег деловања,  још много пре но што смо се упустили у политику. Међутим резултати тог, таквог и на тај начин донетог закона већ на само старту показују праву намеру законодавца. Циљ им је био чисти популизам: затворити уста опозицији, присвојити њихове идеје и придобити гласаче. А онда је  следило наређење – инструкција онима који то треба да спроведу у дело, јер сваки закон да био се примењивао треба поткрепити са гомилом подзаконских аката, који на жалост нису у домету јавности (стручне и медијске). Ту наступају разни заменици министара, државни секретари и бирократе. Задатак им је био да се то уради на најмању могућу штету по буџет и бајковиту слику о суфициту и рекордном расту БДП-а. А какви су им ти кадрови са квалификацијама послушних партијских следбеника сувишно је за ову власт, на свим нивоима и говорити.

Све се обрушило на једну службеницу министарства, која је једино крива што је искрена и што је као жена послата да нешто каже са рачуницом да ће то боље проћи у јавности – јер жена прича о рађању и проблемима мајки и деце. Да не мисли то што је рекла не би могла ни да ради то што ради, то јој је био услов за посао: мисли и ради како газда каже!

Циљ овог нашег појављивања у јавности је да укажемо на погубне одредбе Закона о финансијској подршци породици са децом, његових подзаконских аката и намере оних који требају да их спроводе. Суштина је требала да буде у трајним и загарантованим мерама породичне политике којима се будућим родитељима обезбеђује на дужи рок егзистенција и животни стандард, што би им био подстрек да се лакше одлучују да заснивају и подижу многодетну породицу. Јер то је једини спас од највеће опасности која се надвила над нашим народом – беле  куге.  Једнократне новчане помоћи, ма колике оне биле, јесу добро дошле, али нису решење.

Слушам министре и политичаре који лепо причају по питању наталитета. Да сам којим случајем новинар и да их интервјуишем поставио бих им питање: – Да ли имају троје и више деце, ако су старији, да ли имају најмање шесторо, а камо среће и по деветоро унучади?

Тај чаробни број три ће спасити овај народ, ајде да за почетак имамо барем по троје наследника. Два је проста репродукција, већ треће дете даје зрачак наде да ће нас некада бити више.

У петак 21. септембра, на празник Рођења Просвете Богородице, у народу званом Мала Госпојина, Општинска организација Српског покрета Двери ће на центру делити промотивни и прикладни рекламни материјал у времену од 15 часова.

Желимо да укажемо на крајње непримерен и понижавајући однос актуелне власти на свим нивоима, према будућим мајкама, трудницама и породиљама, према новорођеним бебама и деци – то је будућност Србије.

Бити мајка мора постати цењено, поштено и друштвено признато занимање, подигнуто на највише пијадестале, а не социјални случај, прималац мизерне донације и партијски уцењени послушник.

___________________________________________________________