Rakija oskoruša iz Trepče-srpska vijagra

Rakije od drena, trnjine i oskoruše ne stignu ni da odleže u podrumu ovog Trepčanca jer dobro obavešteni muški potrošači znaju da koristi kod potencije. Zato su Canetove prepečenice stigle na sve kontinente.

Piće od šumskih plodova proizvodi se kao i svaka druga rakija.

– Kad smo počeli ozbiljno da proizvodimo rakiju, nismo imali pojma o blagodeti pojedinih. Jednom su me posetili profesori sa Poljoprivrednog fakulteta sa kojima sarađujem, jedan postariji me je odveo u stranu da ne čuju ostali i zatražio da kupi rakiju od oskoruše, trnjine ili drena. Ispričao mi je da su te voćke bolje od svake vijagre. Svake godine rakija od tih retkih voćki završi kod istih potrošača – kaže Minić i objašnjava da se nikada ne pije više od tri čašice dnevno.

Rakija se može proizvesti od svih vrsta voća poput dinje, trešnje, kupine, banane, šeptelije (divlje kajsije), oraha. Zanimljivo je da kada se odstrani seme i kora dinje, ona daje najmanje rakije uz najveći utrošak rada i energije. Stoga ne čudi što se pojedine vrste rakija kreću i do 100 evra, kao šljivovica od starih srpskih sorti šljiva.

Minići su kao i većina seoskih domaćinstava u Šumadiji oduvek proizvodili rakiju. Kad se krajem leta oberu šljive i smeste u graničevu, dudovu ili bagremovu kacu, čeka se da voće prevri i kad se na površini pojavi pena poziva se kazandžija.

On dovozi bakarni lampek ispod kog se u žaru, dok ne poteče prvenac, peče krompir i mlado kestenje. Kad iz dela lampeka, poznatog kao tabarka, poteče prva tečnost, hladna i snažna kao taštin pogled, okupi se pola sela i svako daje svoj sud o čuvenoj srskoj mučenici.

O tome kako se iz džibre dobija ovo neverovatno piće, odgovor su pokušali da daju čak i novinari CNN-a. Nezaobilazna destinacija na turističkoj razglednici iz Srbije bio je starinski lampek pomoću kog je Minić proizveo najbolje rakije.

– Tako je bilo nekada. Danas imamo modernu destileriju kod koje nema pečenja, već odjednom četvorostruko destiliše, ali u suštini proces proizvodnje je ostao isti. Najvažnije je da prilikom odabira voće bude zrelo, da nema trulih plodova i iz svake voćke vadi se košpica. Rakija je kao riba, rep je prvenac, a patoka glava, ono što je između je kvalitet – otkriva Minić i dodaje da se voće nikada ne meša, čak ni kad se pije.

Dunjovača za dijabetes

Kod Srba ne postoji pravilo kada i kako se pije rakija. Zašto se pije, nikada nikom nije palo na pamet o tome da polemiše. Međutim, pravila skladištenja, čuvanja i procene kvaliteta i te kako su bitna.

Minići voćne rakije, osim šljive i lozovače, skladište u burad od prohroma jer njima nije potrebna boja za razliku od šljivovice koja upravo zahvaljujući dudovom ili bagremovom buretu ima prepoznatljivu boju. Poznato je još i to da kada se protrese rakija u staklenoj boci, kvalitetnija je ako dugo zadrži venac.

U narodu i danas vlada mišljenje da pojedine vrste voćnih rakija imaju lekovito dejstvo, poput rakije od dunje koja pomaže kod dijabetesa. Naravno, uslov je da se nikada ne popije više od jedne čašice dnevno.

Medalje u kačari

 Minići su tek pre nekoliko godina prvi put domaću rakiju predstavili stručnoj javnosti i to na nagovor prijatelja. Punih 15 godina razne vrste ovog pića proizvodili su iz hobija.

Prvo pojavljivanje na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu donelo im je tri zlatne medalje za kvalitet. Od tada Minići svoju kačaru (zgrada od cigle i brvana u kojoj stoje kace i burad sa rakijom i vinom, prim. aut.), osim dudovim buradima sa šljivovicom, pune i peharima i priznanjima.

OzonPress, Vesti