Novi Pravilnik: Šta je sve zabranjeno u školi

Podsmevanje, ponižavajuće šale, slanje uvredljivih poruka, ignorisanje, odbijanje da se sedi u klupi sa učenikom zbog njegovog izgleda ili nacionalne pripadnosti, omalovažavanje roditelja učenika iz istih razloga, primeri su diskriminacije koji se od 1.septembra zabranjuju i kažnjavaju u vaspitno-obrazovnim ustanovama u Srbiji.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva.

To znači da se u osnovnim i srednjim školama, predškolskim ustanovama i domovimaa za učenike i studente zabranjuje postupanje kojim se, na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa prema učenicima i zaposlenima.

Državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Vilček kaže da je 2016.godine donet Pravilnik koji je detaljno objasnio kako se prepoznaje diskriminacija, a da novi Pravilnik sadrži smernice i uputstva kako da škola ili druga ustanova postupa u slučaju bilo kakve diskriminacije.

„Do sada smo nailazili na dobre primere prakse kada su škole reagovale u slučaju prepoznate diskriminacije, ali to bi trebalo da bude ujednačeno i svaka ustanova u Srbiji može da koristi ovaj Pravilnik kao vodič. Nama je potrebno da sistem prepozna načine reagovanja i to je sve stavljeno u ovaj dokument“, rekla je Vilček na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen Pravilnik.

Ona je navela da postupanje ustanova, u slučaju prepoznate diskriminacije zavisi od konkretnog slučaja, ali da prema Pravilniku svaka škola od sada ima tim za prevenciju i suzbijanje nasilja i diskriminacije prema učeniku, zaposlenom ili trećoj osobi poput roditelja.

„Tim svake škole treba da zna korake, kada se informiše direktor, a kada školska Uprava u kojoj su pojedini članovi zaduženi za praćenje i postupanje u slučaju diskriminatornog ponašanja“, i dodala da Ministarstvo takođe ima tim koji deluje u slučaju takvih incidenata.

Vilček je naglasila da škola treba da prepozna kada je reč o „dečjem nestašluku“, a kada je reč o diskriminatornom ponašanju.

„Ako se radi o tinejdžerima, oni će iz raznih razloga pokušati da diskriminišu svoje vršnjake, ali i mlađe i starije, a obrazovni sistem treba da prepozna kada se radi o diskriminaciji. Takođe, treba obratiti pažnju i na etničke zajednice, poput romske, da bi se sprečila diskriminaciju.

Pomoćnica ministra prosvete za osnovno i srednje obrazovanje Vesna Nedeljković rekla je Pravilnik nastao kao rezultat zajedničkog rada Ministarstva prosvete, UNICEF-a i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ukazala je da se Srbija obavezala nizom međunarodnih konvencija i domaćim zakonima i strateškim dokumentima na borbu protiv diskriminacije.

Pravilnik propisuje preventivne i interventne mere i aktivnosti na sprečavanju i zaštiti od diskriminacije i drugih ponašanja kojima se vređa ugled, čast i dostojanstvo ličnosti u sistemu obrazovanju“, navela je.

„Izrada ovog pravilnika predstavljala je izazov za Ministarstvo i ovo je prvi korak da pokažemo da hoćemo i možemo, a ja verujem u svoje kolege i struku, kao i da društvo želi da se menja. Važno je da se suočimo sa problemom jer ćemo onda moći i da ga rešimo, ali ne smemo da ga ignorišemo“, poručila je Nedeljković.

Zamenica direktora UNICEF-a u Srbiji Severina Leonardi istakla je da Srbija, koja je potpisnica Konvencije UN o pravima deteta, ima dugogodišnju tradiciju borbe protiv diskriminacije u školama, te da novi Pravilnik doprinosi uspostavljanju čvrstog antidiskriminitornog okvira u obrazovanju.

„Ovaj pravilnik utvrđuje konkretan kodeks ponašanja svih učesnika u sistemu obrazovanja i veoma je važan jer i civilnom društvu pruža priliku da se preduzima mere protiv diskriminacije“, navela je Leonardi.

Prema novom Pravilniku zabranjuje se diskriminatorsko ponašanje zasnovano na rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, statusu migranta ili izbeglice, ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orjentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, smetnjama u razvoju i invaliditetu…

Propisuje postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, nacini sprovodenja preventivnih i interventnihaktivnosti ustanove protiv segregacije u obrazovanju, odnosno nedozvoljenogizdvajanja ucenika na osnovnu licnog svojstva.

U slučaju pojave diskriminacije ustanova treba da proveri dobijene informacije, zaustavi takvo ponašanje, obavešti i pozove roditelje, prikupi relevantne informacije i konsultacije, preduzme mera i aktivnosti i pracenje njihovih efekata.

Zaposleni su odgovorni za svoje izjave i ponašanja kojima se ispoljava i promoviše diskriminatorno ponašanje, stereotipi, predrasude i netolerancija prema pripadnicima manjinskih i osetljivih društvenih grupa kao što su, na primer, osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i zdravstvenim teškoćama.

Pravilnik propisuje da roditelj deteta i učenika ne sme svojim ponašanjem u ustanovi da podstiče, pomaže, izazove ili na bilo koji način doprinese diskriminaciji i vređanju ugleda, casti ili dostojanstva ličnosti.

Direktor ima obavezu da preduzme Zakonom utvrđene mere i aktivnosti prema zaposlenom, roditelju i trećem licu koje se diskriminatorno ponašalo i prijavi slučaj nadležnim organima.

U slucaju diskriminatornog ponašanja zaposlenog utvrđuje se odgovornost u disciplinskom postupku, u skladu sa Zakonom.

Odgovornost roditelja za diskriminaciju koju je izvršilo njegovo dete utvrdhuje se u prekršajnom postupku na osnovu Zakona.

Ukoliko je izvršilac diskriminacije roditelj ili treće lice, odgovornost se utvrđuje pred Poverenikom ili u sudskom postupku u skladu sa zakonom.