Nek’ je srećno i berićetno

ok si rekao tuzla-guzla prolete decenija od kada su Boris nenadjebivi Tadić i njegovi poznati i nepoznati saučesnici lansirali “novu” snagu na srbistansko političko nebo, a za kojom su, vrlo brzo će se ispostaviti Srbistanci žudeli još od vremena blagopočivšeg Broza. Dok si rekao tetkin zid prohuja deset godina od onog dana kada je jedno od najlepših starih zdanja u ovom delu Srbistana, Aćimovića kuća, “ukrašeno” neonskim reklamama sa logom novoformirane SNS. Kada je, s koca i konopca skupljena, ekipa Čačanima jasno i nedvosmisleno stavila do znanja da novosrbijanski eksperti, od kojih je kasnije većina ekspresno pretrčala u naprednjačke redove, nije nešto najgore što je moglo da ih zadesi.

Odnosno da u Srbistanu nikada nije toliko loše da ne može biti gore.

Dok si rekao Forverk, prođoše dve i kusur godine od kada je, zahvaljujući milosti gospodara Vučića, čačkonačelnik Milunčić preuzeo kormilo naše kapitalne kasabe, a nebulozna obećanja, poput muzeja rok- enrola, neznanje, pohlepa, nepotizam i sve ono protiv čega su gospodar Vučić i bajčetinski master Toma pre jedne decenije dizali glas do neba postadoše naša svakodnevica.

A zašto?

Pa naprosto, jedna “ideologija”, jedna partija, jedan vođa je zapravo ono što je oduvek fasciniralo i činilo sretnim prosečnog Srbistanca, koji po pravilu racionalno razmišljanje doživljava kao težak i potencijalno opasan fizički posao, a poniznost prema vlasti svake vrste vidi kao vrlinu. Mada on to ni za živu glavu neće priznati.

Stoga se sve političke promene u Srbistanu koje su se desile od vremena Broza do danas mogu posmatrati kao večita igarija između Kurte i Murte. Pa tako pošto nam se početkom onih devedesetih dogodio narod, a onog petog oktobra nas je zadesila “demokratija”, red je bio da nam se, kao logičan sled stvari, dese i radikalni-naprednjaci. Ali ne zato što su to tako htele neke volšebne sile koje nam, po predanju, večito kroje sudbinu, već zato jer smo mi to želeli. Drugim rečima narod srbistanski, uprkos iskustvu koje ga uči suprotnom, uporno veruje da promenom dlake vuk menja i ćud pa nema nikakvih smetnji da mu se povere jagnjići na čuvanje.

I tako je to u zemlji Srbistanu od Pašića pa do naših dana, pa su mnogi skloni da veruju da gospodaru Vučiću predstoji duga vladavina, a da, što je u celoj priči najtragičnije, njegov pad sa vlasti, kad god da se desi, neće predstavljati suštinsku promenu.

Pa stoga, Srbistanci nek’ vama je srećna i berićetna prva napredna decenija!!!