Vežbanje štiti od bolesti i prevremene smrti

Fizička neaktivnost odnese 3,5 do pet miliona života godišnje, a istraživanja pokazuju da će, bez obzira na to koliko neko ima godina i da li pati od određene bolesti, redovno vežbanje doprineti da se kod njega smanji rizik od obolevanja i smrtnosti od mnogih bolesti, naročito kardiovaskularnih. Kako je na predstavljanju Nacionalne kampanje „Teži ravnoteži” na Zlatiboru istakla prof. dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinu sporta na Medicinskom fakultetu u Beogradu, povećanjem fizičke aktivnosti za 10–25 odsto može se prevenirati prevremena smrtnost kod 0,5–1,3 miliona ljudi na planeti. Čak 65 odsto uzroka smrtnosti direktno je povezano sa fizičkom neaktivnošću.

– Ne postoji biološka i psihička funkcija organizma na koju odgovarajuća fizička aktivnost ne deluje povoljno. Programiranje fizičkih aktivnosti zavisi od pola, starosti, stepena fizičke spremnosti, zdravstvenog stanja. Opšte preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću za odrasle i stare osobe su 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Potrebno je raditi vežbe snage dva puta nedeljno, vežbe fleksibilnosti više od dva puta sedmično, a obavezne su i vežbe ravnoteže. Deca i adolescenti treba da upražnjavaju najmanje 60 minuta umerene fizičke aktivnosti većinu dana u nedelji, po mogućstvu svakog dana – ističe dr Mazić.

Koliko je važan zdrav životni stil, potvrđuju i brojne naučne studije. Najnovija, objavljena u julu ove godine u časopisu „Circulation”, govori o tome da je dokazano da očekivana dužina života posle 50. godine u velikoj meri zavisi od pet faktora. To su nekorišćenje duvanskih proizvoda, održavanje optimalne telesne težine, redovno vežbanje, vođenje računa o izbalansiranoj ishrani i umereno upotrebljavanje alkohola. Ukoliko se primenjuju ove preporuke, dr Mazić je naglasila da očekivana dužina života kod žena iznosi 50 plus 43 godine, a ako se ne primenjuje nijedan od faktora, onda je očekivana dužina života 50 plus 29 godina

– Ukoliko se primenjuje svih pet pomenutih faktora, očekivana dužina života kod muškaraca je 50 plus 38 godina, a u suprotnom, ako se ljudi ne pridržavaju preporuka, iznosi 50 plus 25 godina – dodala je dr Mazić.

Kako je objasnila dr Dragana Jović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut”, nema „privilegovanih” i „superkvalitetnih” namirnica, čija bi isključiva upotreba u ishrani, pa i dijetetici, bila fiziološki opravdana. Jedino pravilnom kombinacijom i upotrebom svih vrsta namirnica obezbeđuje se sve što je potrebno jednom organizmu.

– Nedostatak jednog esencijalnog nutrijenta može uticati na raspoloživost, apsorpciju, metabolizam ili potrebe za drugim nutrijentom. Opšte preporuke za ishranu su da treba povećati unos žitarica od punog zrna (potreban je dnevni unos od 14 grama dijetnih vlakana koji se obezbeđuje kroz ove proizvode, voće i povrće), povrća i voća (više od 400 grama dnevno) i ribe (barem jednom i dva puta sedmično), a smanjiti unos masti, prostih šećera i soli – dodala je dr Jović.

Prof. dr Budimka Novaković, sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, naglasila je da su niskokalorijski zaslađivači stručna preporuka u cilju smanjenja unosa dodatih šećera i postizanja energetske ravnoteže, kao i da potrošače treba informisati da koriste one koji su zdravstveno bezbedni, odnosno one kojima su zakonodavna tela, internacionalna i nacionalna dodelila e-broj.

– Gojaznost je hronično metaboličko oboljenje koje se odlikuje abnormalnim ili povećanim nakupljanjem masti u masnom tkivu u meri u kojoj oštećuje zdravlje i dovodi do razvoja brojnih komplikacija. U periodu od 2006. do 2013. godine pojava gojaznosti je porasla sa 17,3 odsto na 21,2 odsto kod odraslih osoba, dok je kod dece i adolescenata uzrasta od 7 do 14 godina uvećana sa 6,4 na 8,9 odsto. Statistika ukazuje da čak 30 odsto gojazne dece budu gojazna i u odraslom dobu, dok se taj procenat znatno uvećava kod gojaznih adolescenata, tako da između 60 i 85 odsto gojaznih adolescenata ima prekomernu težinu ili je gojazno i u kasnijem periodu života. Kritični periodi za razvoj gojaznosti su prenatalno doba, uzrast oko šeste godine života i doba adolescencije – pojasnila je dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog, načelnica Odeljenja za prevenciju, lečenje gojaznosti i rehabilitaciju kod dece i adolescenata „Čigotica” na Zlatiboru.

Nacionalna kampanja „Teži ravnoteži” realizuje se u saradnji Ministarstva zdravlja i Privredne komore Srbije – Udruženja za prehrambenu industriju. Cilj kampanje je da na zanimljiv način informiše i edukuje građane o važnosti usvajanja zdravih stilova života, balansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju prevencije gojaznosti.

Politika