Dan Visoke škole (FOTO)
Danas je obeleženo 58 godina Visoke škole tehničkih strukovnih studija, prve obrazovne ustanove visokog obrazovanja u Zapadnoj Srbiji.
Svečana akademija i podela diploma održana je u amfiteatru škole, a potom je svečano otvoren i Grafički centar, čije su opremanje zajedničkim snagama finasirali grad i sama škola.
Ove godine diplomu su dobila 192 studenta na osnovnim, specijlističkim i master strukovnim studijimama.
-Put Visoke škole počeo je 1. novembra 1960. godine kada je grad i osnovao ovu školu. Ona je posle doživela razne transformacije, promenu titulara, ali ponovo se vraćamo na te osnovne početke škole kada je grad dominirao. PoSlednjih godinu dana grad ulaže u našu školu jer je prepoznao da je obrazovana radna snaga preduslov za dolazak stranih investitora. Bitan parametar u tome su svakako strukovne studije koje daju primenjena znanja. Danas imamo 1.200 aktivnih studenata na osnovnim, specijalsitičkim i master strukovnim studijama. Trudimo se da škola ostane na pravom putu, da pratimo savremene trendove i da budemo činilac u privrednom razvoju grada, rekao je direktor Dragan Brajović.
Najbolji studenti generacije su Sanja Vasilić, Jelena Jovanović, Biljana Gajević i Luka Gobović.
Svi oni su zadovoljni stečenim znanjem nakon završetka školovanja, posebno praksom koja je organizovana u laboratorijama ali i u brojnim firmama u gradu.
-Škola i profesori naučili su nas da budemo odgovorni prema svojim obavezama. Imali smo odličnu praksu, što bih posebno istakao. Deo je obavljan u kabinetima škole ali i u privredi, pa sam imao priliku da budem u EPS-u, da se upoznamo šta nas čeka. Upisao sam master strukovne studije u školi, i ostajem za sada u Čačku, rekao nam je Luka Gobović iz Podgorice, najbolji student na modulu elektroenergetika (9,15 srednja ocena).
-Diplomirala sam iz predmeta informacioni sistemi kod profesorke Nataše Gojgić. Mašinstvo sam volela od srednje škole, želela sam da nadogradim znanje tako da povežem informatiku i mašinstvo. Informisala sam se i odlučila da upišem Visoku školu jer se to nalazilo negde u sferi mog interesovanja. Pre svega bih se zahvalila profesorima na prenetom znanju iz teorije i prakse. Svakako da želim da nastavim specijalističke studije a potom i master studije. Pored profesora pamtiću i prijatelje i drugare tokom studija, kaže Sanja Vasilić, najuspešniji student sa mašinskog odseka.
-Upisala sam Visoku školu s namerom da nadogradim svoje srednjoškolsko znanje. Nije bilo teško učiti jer kad imamo cilj sve je lakše. Pamtiću sve po malo, i profesore, i kolege, život iz studentskog doma će mi ostati u sećanju ali i praksa. Nadam se poslu u struci, možda upiše, specijalističke studije, ali o tom potom, kaže Biljana Gajević iz Arilja, najbolji student na smeru proizvodni menadžment (8,52).
Posebna svečanost danas je vladala u delu škole gde se nalaze brojni kabineti. Od danas je Visoka škola bogatija za Grafički centar gde će praktična znanja dobijati studenti sa smera grafička tehnika. Opremanje centra finasirala je mahom sama škola, dok je grad Čačak izdvojio novac za adaptaciju prostora.
-Visoka škola danas obeležava 58 godina postojanja i najbolji način da obeležimo dan je otvaranje savremenog grafičkog centra za potrebe naših studenata i koji će imati dve uloge: Prva i osnovna je obrazovanje i edukacija studenata grafičke tehnike, a druga je komercijalna delatnost centra. Cilj je i da kroz te komercijalne delatnosti steknu što šira praktična znanja i da se obuče za rad na tržištu rada i obrazovanja i da budu konkurentni. Oni će kroz centar moći da nauče sve o štamparskom poslu, od pripreme do štampa u ofset i digitalnoj tehnici u svim formatima. Sve što se radi u ta dva oblika štampe mogu ovde da nauče. Kada je u pitanju flekso štampa imamo ugovore sa nekoliko štamparija u gradu, rekao je Brajović.
Vrpcu novog grafičkog centra presekao je gradonačelnik Čačka Milun Todorović koji je obećao da će grad i ubuduće pružati podršku čačanskim visokoškolskim ustanovama.
– Ovaj segment dopunjuje teorijsku nastavu i omogućiće kvalitetniju praksu studentima. Podržavaćemo slične projekte i nadalje jer je ovo jedan od načina kako treba zajedno da sarađujemo, kako da se studenti već tokom školavanja definišu i da stvaraju, i da na taj način proizvodimo kadrove za privredu. Ono što jeste osnovna delatnost i zadatak visokog obrazovanja strukovnih studija jeste da stvaramo gotove kadrove. Moramo da se razvijamo brže, već je četvrta tehnološka revolucija u toku, moramo pratiti sva dešavanja da bi bili deo Evrope, rekao je Todorović.
Ako prepoznajete znacaj visokoskolskih ustanova u Cacku, prepoznajte onda i znacaj otvaranja Ekonomskog fakulteta u Cacku. To bi bio treci fakultet i time bi se stekao uslov da Cacak postane univerzitet (mora da ima najmanje tri fakulteta iz razlicitih oblasti). Grad mora da kupi donju kasarnu u kojoj vec postoje ucionice, kancelarije i sve potrebne prostorije za jedan fakultet. Za Ekonomski fakutet ne trebaju laboratorije, ne trebaju masine i uz minimalna ulaganja grad bi dobio mnogo. Pre svega da nasa deca koja zavrse srednju ekonomsku skolu ne idu u Beograd i ostaju tamo zauvek. Drugo, veliki je ekonomski znacaj za grad kada ima univerzitet, tu je nekoliko hiljada studenata koji svaki mesec izlaze, kupuju, i ostavljaju kiriju. Bolje je imati univerzitet nego 5 novih fabrika. Tu su jos i profesori koji imaju dobra primanja sto takodje podize standard u gradu, ali najvazniji efekat je sto bi se zaustavio odliv stanovnistva jer samo centri koji imaju univerzitet imaju priliv stanvnistva u Srbiji (Beograd, Nis, N.Sad, Kragujevac i N.Pazar). Politicari iza Pazara su se izborili da N.Pazar ima univerzitet iako je po broju stanovnika manji od nekoliko gradova u Srbiji ukljucujuci tu i Cacak. Gde su ti bajni politicari i poslanici iz Cacka, Velimir Ilic, Bosko Obradovic, Bato Jugovic, Milun Todorovic…… i ostale“face“. Prestanite da pljujete jedni druge i uradite nesto zajedno za svoj grad od cega cemo svi imati koristi. Ugledajte se malo na pazarce, Ugljanin, Ljajic i Zukorlic su politicki protivnici ali su oni za njihov grad izborili univerzitet i fudbalski stadion i zatvorenu halu za atletiku i jos mnoge stvari.
To sto ne trebaju masine i laboratorije ne znaci da treba samo zgrada. Treba pre svega kvalitetan i kvalifikovan kadar koji ne postoji. Nije skola zgrada kao sto ni bolnica nije zgrada. To su pre svega ljudi – strucnjaci. I ova dva fakulteta koja vec postoje u gradu su na staklenim nogama i ubrzano gube kredibilitet. Izmisljaju smerove, reklamiraju se banerima na domu kulture sa potenciranjem da „nema matematike“. Ne rade svoj posao kako treba jer ne znaju, ne podizu kvalitet programa i nastave, spustaju kriterijum i za upis i za polaganje ispita. Ukratko – jedino sto znaju je da se vesto dovijaju da sami opravdaju svoju svrhu postojanja ne bi li se odrzali u zivotu i nastavili da primaju masne plate dok se ne dokotrljaju do penzije…
?
Ako neka ustanova ovog tipa ima gomilu praznih mesta za upis na budzet u jesenjim terminima onda tu nesto debelo smrdi i njen rad i postojanje treba temeljno preispitati. Zao mi je sto vam rusim sneska, ali to su cinjenice.
Makarona, ne rušiš ti Sneška, samo pokazuješ apsolutno nepoznavanje situacije. Razna loša rešenja MInistarstva prosvete i Vlade Srbije urušila su pozicije svih visokih škola u Srbiji, a sistemska rešenja u prosveti su kao i u drugim oblastima u Srbiji. Ne kaže narod za džabe da riba od glave smrdi … I ne započinje školska godina bez veze svaki put štrajkom.
Ma kakva sistemska resenja… Jednostavno je skroz, da tu ima kvaliteta – bilo bi i interesovanja, narocito onih boljih djaka. Ovako, pametna deca to obilaze u sirokom luku, a mesta ostaju raznim sloserima i ponavljacima sa trecim stepenom koji to upisuju da bi se zvalo da i oni nesto studiraju (a drzava placa). I sto je najgore, zavrsavaju 😀
Svaka cast direktore seta sto vi ne vodite Cacak umesto Miluna
Mandrkalo, sto si ti pametan. Naravno da otvaranje fakulteta podrazumeva strucan kadar, akreditacije smerova …… ali to nije stvar koju treba da resava grad vec strucni ljudi. Grad treba da stvori uslove za otvaranje fakulteta tako sto ce obezbediti prostor kao sto stvara uslove za privredu tako sto pravi industrijsku zonu, nece grad da otvara preduzeca. Za ovo “ nema matematike“ slazem se sa tobom ali za to je kriva drzava koja je napravila biznis od fakulteta dozvoljavajuci da se otvaraju pa raznim supama, kucicama, barakama. Dozvolili su da 2000 ljudi doktorira na raznim fakultetima koji nisu imali akreditaciju za to. (Megatrend,Fabus, Alfa, Singidunum…..)i posle im priznali te diplome, zato su drzavni fakulteti da bi preziveli spustili kriterijume da bi imali studente jer studenti zavrsavaju ove kvazi fakultete i imaju iste diplome kao ovi sa drzavnih fakulteta. Drzava je unistila visoko obrazovanje. Dozvolili su da dekani budu partijski d…lisci, u Kragujevcu predaju profesori koji su uhapseni zbog prodavanja ispita, U istom tom Kragujevcu dekan zaposlio svoju zenu, sina, kumu i snaju na fakultetu gde on radi i ne mogu da ga smene 10 god., e zato sad nema matematike, nema prijemnog, mogu da se upisu i sa 3.stepenom srednje skole, menjaju imena smerova da bi zvucala atraktivnije. VSTSS je jos uvek skoletina za 80% visokih skola i fakulteta u Srbiji. Na VSTSS su u pocetku predavali profesori iz Beograda sa elektro i masinskog fakulteta dok nisu obezbedili strucan kadar tako bi sa novim Ekonomskim fakultetom mogli za pocetak da dolaze profesori iz Kragujevca, Nisa, Bg. Od necega mora da se krene kao kad pravis kucu. Ko je poceo da pravi kucu a imao je pare da je napravi celu. Prvo se ozida i stavi krov, pa se kasnije stavljaju vrata i prozori, pa se sredjuje iznutra pa na kraju fasada i to traje godinama. Isto je i ovo, prvo da se obezbedi prostor i zgrada, pa onda strucni kadar, pa onda akreditacija ……to traje nekoliko godina ali ako ne pocnes nesto da radis nikad neces ni uraditi, a za to vreme ce nas prestici drugi gradovi pa posle nece moci. Reci ce ovi iz Bg. ne moze imate univerzitet u Uzicu ili Kraljevu, Krusevcu ne moze u svakom gradu.
Ma vecina toga nije sporna, ali nema potrebe da se toliko rasplinjujes oko zgrade 🙂 Eno onolika zgradetina FTN, moze i tamo da se pocne, ako je do zgrade.