Poslanica Evropskog parlamenta: Sve snažnija kontrola režima

Nakon dva dana sastanaka sa srpskim zvaničnicima, civilnim društvom, medijima, moj osećaj je jako negativan, retorika je vrlo opasna. Nema efikasne kontrolne izvršne vlasti, ceo proces reformi prema EU ide jako polako, nema napretka u vezi sa vladavinom prava, nije napravljen korak u borbi protiv korupcije, i konačno, Srbija bi trebalo da učini više u odnosu na problem sa normalizacijom odnosa sa Kosovom. Dakle, vrlo negativan utisak… Čini mi se da se u poslednjih godinu ili dve dana situacija dosta pogoršala. To sam zaključila u razgovorima sa civilnim društvom i medijima. Čula sam da se ljudi plaše da kritikuju, da su ograničeni, da je kontrola snažna. Mediji su u dramatičnoj i teškoj situaciji, još uvek postoje napadi na novinare, pravosuđe trpi snažan pritisak… Sve to je nešto što me jako brine. To osećam isto i u razgovorima sa ljudima na periferiji. Postoji neki strah što će se desiti – ocenjuje u razgovoru za Danas Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta i članica Delegacije EP za odnose sa Kosovom, tokom nedavne posete Srbiji.

* U tom smislu, da li je Srbija, prema Vašem mišljenju, pretnja za region ili, kako često ističu EU zvaničnici, faktor stabilnosti?

– Želela bih da je Srbija faktor stabilnosti u regionu, da vodi razumnu politiku. Ali, izgleda da sada takve politike nema. Trenutno smo u situaciji da se pitamo šta se dešava sa demokratijom u Srbiji, sa slobodama… Život običnih građana nije dobar. Ako imate prosek plata – 450 evra, a više od 70 odsto građana živi sa platom ispod 300 evra, to onda znači da je tu nešto pogrešno. Postoji sloj ljudi koji su bogati i koji imaju privilegovan status u državi. Korupcija je velika. I to sve su ozbiljna pitanja gde bih ja očekivala mnogo više napretka. Vlast radi samo minimum, kada je reč o vladavini prava, a ne ono što je maksimum i što se od nje očekuje u ovakvoj situaciji. Nije dovoljno da se razgovara samo o otvaranju i zatvaranju poglavlja, da se usvajaju zakoni, a da se u praksi ništa ne menja.

* Često ponavljano stanovište je da EU, u vezi sa ovim problemima koje navodite, gleda Vučiću kroz prste zbog Kosova.

– Imam razumevanja za senzitivnost u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova. EU treba da preuzme konačno proces u svoje ruke. Sada je Srbija i ceo zapadni region teren za sve velike sile, i EU i SAD i Tursku i Rusiju, i Kinu… I, trebalo bi da se svi pitamo, pa i Srbija, koje vrednosti delimo. Ja sam uverena da je Srbija deo evropskog društva. A onda imamo to pitanje o Vučiću… Vidite, društvo je biralo jednu vlast, a ogroman je problem što imate vlast, ali nemate opoziciju. Oni se uopšte ne pojavljuju na televizijama, ni na državnoj televiziji, oni su napadnuti da su strani agenti, da su ubice. To su vrlo ozbiljne pretnje… Ja se pitam šta radi međunarodna zajednica i zašto nije ozbiljna u kritici takvog sistema. Prečesto se čuje da je Srbija ozbiljan partner i da napreduje ka EU, ali to nije istina.

* Verovanje ovdašnjih zvaničnika je da je moguća podela Kosova. Šta vi mislite?

– Svaka promena granica je jako osetljivo pitanje. Nisam toj ideji naklonjena, jer se plašim da će imati negativan efekat na ceo region, da će ga destabilizovati. To je nešto što ne brine samo mene već i puno država u EU. Često čujem u Briselu da sve više lidera kritikuje stav Federike Mogerini da postoje i drugi lideri na Balkanu koji se zalažu za promenu granica. Na kraju, a ko se pita šta će biti sa ljudima. Svako rešenje koje dovodi do normalizacije života, bez nacionalističkih populističkih trendova i političke manipulacije je ono što političari treba da rade, i s jedne i s druge strane.

* Čini li Vam se da u ovoj konačnici iščekivanja rešenja Vučić sve više okreće lice Rusiji, a leđa Zapadu?

– Imali smo sastanak sa Vučićem i on je više puta rekao da je EU jedini put kojim ide Srbija. Takođe, često naglašava koliko ima sastanaka sa Putinom. Postoji dijalog, što nije sporno, ali Srbija nema spoljnu politiku koja je usaglašena sa EU. To sa Putinom je ono što nas brine, ali to što kaže da Srbija zvanično ide ka EU, to je nešto možemo samo da pozdravimo.

* Angela Merkel se povlači iz politike. Postoje naznake da je Merkel razočarana Vučićem jer je izneverio dogovore u vezi sa kosovskim rešenjem.

– Nemačka će se sada više baviti unutrašnjom politikom. A u godini smo evropskih izbora. Možda će na značaju dobiti nacionalisti i populisti. To je nešto čega moramo biti svesni. Moguće je da će se ceo evropski kontinent dosta promeniti. Ta stabilnost koja nam se danas čini kao običan deo života, možda za godinu-dve više neće to biti. Tu baš, u ovom regionu, gde ima dosta nacionalizma i antievropskog sentimenta, trebalo bi da budemo najviše svesni. Moramo da se pitamo u kakvoj Evropi želimo da živimo. Sada imamo u celoj Evropi politike koje su više autoritarne i nacionalističke i koje vode svoje zemlje u neku opasnu izolaciju. Sloboda govora i medija je vrlo bitna stvar…

* Kakvo je Vučićevo obrazloženje kada ga pitate o neslobodi medija u Srbiji?

– On je do sada svaki put bacao novine na sto i govorio kako ga svi napadaju… Ovaj put to nije učinio. Ali, koliko je meni poznato, činjenica je da je Srbija pala za 17 mesta kada je reč o slobodi medija. Ove godine imamo čak 73 incidenta nad novinarima. Nema nezavisnih medija, nije poznata vlasnička struktura i odakle dolazi novac za medije. To su stvari koje Vučić ne pominje. Pozitivno je da medijska koalicija radi sa vladom da bi napravila novu strategiju, ali je pitanje kada će to biti implementirano.

Danas