Preko vode do Slobode

ada živite u zemlji gde je sistem vrednosti do te mere urušen da se sve ono to se u normalnom svetu smatra vrlinom, ovde proglašava nedopustivom manom i obrnuto, onda je krajnje logično sve ovo što nam se već decenijama dešava. U takvoj situaciji normalno je da mera uspeha političara bilo kog kalibra zavisi od njegove sposobnosti da u svakom trenutku, vodeći se tvrdnjom da hiljadu puta ponovljena laž kad tad postane istina, izgovori besramnu laž. Samo, ipak, ponekad ova taktika ume i da omane. Uverio se valjda u to ovih dana i siroti čačkonačelnik Milunčić. Široj srbistanskoj javnosti poznat kao pobornik odliva mozgova iz naše kapitalne kasabe.

Da istina ipak ponekad ispliva na površinu, ma koliko se Milunčić i njegove “stručne” službe upinjali da je sakriju, pokazalo se na primeru naše Morave koju mesecima neko zagađuje i truje. I ko zna do kada bi Čačanima Milunčić dovodio u pitanje zdrav razum i vređao inteligenciju, tvrdeći da je jedino sigurno da Kompanija Sloboda nije zagađivač, a da je sve ostalo pod znakom pitanja, da nam se nije dogodio načelnik okruga. Da jasno i glasno potvrdi ono što je većina, osim sirotog Milunčića i njegovih “stručnih” službi, već pretpostavljala i o čemu se mesecima govori sa pola glasa, a odnosi se na to da zagađenje dolazi upravo iz Kompanije Sloboda.

Odnosno da čačkonačelnik Milunčić mesecima, iz samo njemu znanih razloga, bezočno laže Čačane.

Da se najviše laže u ljubavi, lovu i predizbornoj kampanji, odnosno politici, manje više je svima jasno, međutim ono što ipak razlikuje uređenu državu od tvorevina poput Srbistana je nešto što se naziva odgovornošću. U državi gde važe kakve takve moralne norme i načela, od nekoga za koga se čak i posumnjalo da, poput Milunčića, lažucka, naročito kada je reč o zagađenju i zdravlju građana, najmanje što se može očekivati su izvinjenje građanima koji su ga birali i ostavka. Samo ima tu jedna mala začkoljica, a odnosi se na činjenicu da se Milunčić u čačkonačelničkom kabinetu našao isključivo zahvaljujući milosti gospodara Vučića. Stoga se podrazumeva da Čačane sme i može da baroniše dokle mu je volja jer račune podnosi isključivo svom partijskom šefu. A odnos gospodara Vučića prema istini nam je valjda dobro poznat.

Ali da se mi nešto razumemo.

Sve dok na vlast u našoj kapitalnoj kasabi, zahvaljujući principijelnim i moralnim građanima koji ne izlaze na izbore, budu dovođeni likovi koji do morala, principa i reči drže koliko i do lanjskog snega, male su šanse da Srbistan postane Srbija, a naš Čačak – grad.