Kako je Telekom kupio Kopernikus: Izmuzi dok ima

Telekom inače već ima nekoliko svojih TV projekata na kablovskoj televiziji – od modnog do poljoprivrednog. Pritom ne znamo ni koliko je u te projekte uloženo, ni čemu služe, niti šta smo za te pare dobili.

Ova bi se pitanja postavljala čak i da Telekomu cvetaju ruže, umesto što je situacija sasvim obrnuta: poslovanje kompanije se pogoršava skoro u svim segmentima: fiksna telefonija rapidno gubi korisnike i smanjuje prihod, prosto zato što ljudi prestaju da koriste fiksne telefone; tržišno učešće Telekomovog mobilnog operatora MTS stabilno pada i gubi bitku sa konkurentima VIP-om i Telenorom; prihodi od rominga se takođe smanjuju, taj segment su “sahranili“ Vajber i Vatsap; iz istog razloga padaju i prihodi od SMS-a. Jedino što raste jeste internet.

Telekom su osim svega ovoga tukle još tri, da kažemo, nezgodacije. Prvo, umesto ulaganja profita u razvoj da bi se na vreme obezbedili drugi izvori prihoda, država traži da joj se uplaćuje dividenda, čak i po cenu da Telekom podiže kredite za njenu isplatu, jer taj keš nema. Sve zbog toga da bi se (naravno iz političkih razloga) pokazao suficit u budžetu. Drugo, dva puta je pripremana privatizacija koja je oba puta propala. Cifre su bile ponižavajuće niske, a drugi put ponude nisu čak ni objavljene. Samo je predsednik (tada premijer) Aleksandar Vučić rekao da mu je žao što nije imao hrabrosti da proda Telekom. Kako se ovom kompanijom rukovodi, biće nam svima žao. Premijerka Ana Brnabić čak nema ni svest da je ovo kompanija u većinskom državnom vlasništvu i lakonski, u svom stilu, kaže da vladu ne zanima njeno poslovanje, samo je zanima da se uplaćuje dividenda. Da ne bude neke zabune i preteranih očekivanja. I treća stvar, Telekom ima bar tri do četiri hiljade viška zaposlenih, od kojih se planira otpuštanje njih 2.500.

Kad sve ovo saberemo, ima i četvrto – kako u ovakvim uslovima uspešno voditi kompaniju, kako privući, platiti i zadržati stručnjake kakvi su i drugima potrebni, pa se za njih bore? A bez stručnjaka i jasne poslovne strategije ne može se ni držati korak, a kamoli pobediti konkurencija.

Jedini izlaz za Telekom u ovakvoj situaciji je razvoj multimedije. U tom smislu kupovina kablovskih operatora nije besmislen potez, naprotiv. Kamo sreće da je Telekom, a ne SBB, kupio Ikom u svoje vreme. Pa da je povezao internet pakete sa mobilnom telefonijom (koju SBB nema) bar bi u tom segmentu mogao da se bori sa konkurencijom. Umesto toga, jedva je priznao da je Koparnikus plaćen 190 miliona evra, 1.000 evra po korisniku, uz tvrdnju da će ta investicija da se vrati za pet godina.

Odgovor koji nemamo glasi – ko je i po kojim parametrima utvrdio da Kopernikus vredi 190 miliona evra? Iz Telekoma uporno odbijaju da odgovore na ovo pitanje. Kad znamo da iza vlasništva u Kopernikusu stoji (a ko bi drugi) visoki funkcioner SNS-a, hteli ne hteli, ovde stvar postaje još sumnjivija. BIRN koji je prvi ovu vest i objavio, podsetio je da je kompanija Kopernikus bila dovođena u vezu sa vladajućom Srpskom naprednom strankom pošto je brat vlasnika, Zvezdan Milovanović, poverenik vladajuće partije za grad Niš. Drugo, prema Zakonu o privrednim društvima Telekom je za transakciju koja prelazi 30 odsto ukupne aktive društva (uključujući i kredit) morao da sazove Skupštinu akcionara, što nije učinio. I treće, ovim su mali akcionari dodatno obespravljeni, kao da nije dovoljno što se godinama sprečava inače obavezni izlazak Telekoma na berzu.

Ova transkacija sumnjiva je čak i sa PR strane. Dobrom kupovinom koja im obezbeđuje napredak, kompanije se obično hvale. Pa kad mediji te vesti neće da objave, kompanije plate PR agencijama da to ipak proguraju, kako bi se o dobrom poslovnom potezu obavestili i partneri i konkurencija. Ovde je stvar sasvim obrnuta. Zašto?

Na kraju, u Srbiji poslednjih godina postoji samo jedna konstanta koja pada u oči. Kad država nešto prodaje, arapskim ili nekim drugim investitorima koje dovodi vladajuća stranka, to je veoma jeftino. Kad država nešto kupuje od vlasnika bliskih vladajućoj stranci, onda je to veoma skupo. Zašto ovo postaje skoro pa zakonitost, zaključak svako ume da izvede sam.