Prethodni članak
Zašto je 11. novembar državni praznik?
Dan primirja, osim što predstavlja odličnu priliku za predah od tri vezana slobodna dana za većinu zaposlenih u državnim institucijama Srbije, zapravo je državni praznik koji se obeležava svakog 11. novembra, datuma na koji nismo previše obraćali pažnju sve do 2012. godine, kad je i zvanično počeo da se proslavlja.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, do pomeranja državnih praznika koji su neradni dani dolazi samo kad određeni praznik padne u nedelju, što je slučaj upravo ovog novembra. Pre 2012. godine, ovaj datum se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine.
U Srbiji, ali i mnogim zemljama širom sveta, 11. novembar slavi se kao Dan primirjau Prvom svetskom ratu, čijim su potpisivanjem, u 11 sati u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u šumi Kompjenj u Francuskoj, sile Antante i Nemačka okončale sukob pre tačno 100 godina. Nakon toga pregovori o uslovima mira su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, čime je Prvi svetski rat i zvanično okončan.
Dokument koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.
Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma, a u srpskoj javnosti vlada mišljenje da je dobro i važno da slavimo 11. novembar, kao i ostale zemlje, a ne 13. kad je potpisano beogradsko primirje jer time Srbija staje u red zemalja koje su se pre 100 godina borile za slobodu i bolju budućnost.
Natalijina ramonda
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, koja se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena zakonom kao prirodna retkost. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks jer i kad se potpuno osuši, ukoliko se zalije, može da oživi. Otuda i simbolika „ponovonog rađanja“ Srbije koja je uspela da se oporavi nakon stradanja.
Biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća. Zajedno sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji. Osim u Srbiji, Natalijina ramonda raste još samo u Grčkoj i Makedoniji, odnosno na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište najžešćih borbi na Solunskom frontu tokom Prvog svetskog rata.
Osim ramonde, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.
Ето треба да будемо поносни. Од1914 до 1918 Србија изгубила 30% своје популације. Наравно во је услуга коју смо учинили Енгласима да би пропао покушај уједињења Европе. Иста се прича догодила и дригипут Распадом Југославије каде је срушен покушај Генешера Де Микелиса и Француског министра нажалост несећам се имена и нашег Анта Марковића да се створи Уе Европа после рушења Гвоздене завесе са монетарном јединицом Еки. Наравно опет су Срби упрегнути у јарам ослободилаца наравно овога пута заједно са браћом Крватима те су са енглесима и Американцима тај покушај осујетили јер би УЕ изашла из Нато пакта и после Руса и Америка би морала да напусти своју европску колонију и уступи место Европским снагама. Наравно крв балканских завађених племена увек је била јефтина за фашисте. Потом је творена Еу по мери Американаца и Енглеса којој еве ломе точкове ти исти Енглеси и Американци са новом окупационом базом у Србији. Тако каде се све сабере Карађорђе подиже устанак на наговор Енглеса да би срби својом крвљу протерали Турску царевину са Балкана. Каде се то свршило онда су опет Енглеси организовали Херцеговачки устанак на челу са терористом Петром Мркоњићем против Аустроугарске и убили Краља Александра Обреновића и Франца Фердинанда и изазвали први свецки рат кои је објавио министар аустроугарски кои је био енглески шпијун и са великом радошћу дочекао да србски шиљокурани изврше злочин ради почетка рушења европске уније. Ево иста прича се понавља и четврти пут ко ће бити нови Петар Мркоњић Апис Воин Танкосић и Принцип ко доживи нека запише. Србиа и Румуниа изашле су испод Турске империе са истим броем становника е саде Румуниа има преко Дваес а Србиа једва и онолко колко после Турака. Ете тако наше велике погибие за интересе велике енглеске империе саде и америке треба да славимо док нестанемо. Нека е вечна слава моим Ђедовима и прецима кои изгибоше зарад империјалистичких тежњи страних европскиг сила.Смрт европском и америчком империјализму.