150 godina OŠ Goračići

Основна школа „Горачићи” прославила је 10. новембра велики јубилеј – 150 година успешног рада. Обележавање овог значајног датума започело је промоцијом монографије Школа у Горачићима 1868–2018, аутора Радована Маринковића, Зорана Маринковића и Зорице Новичић, а на завршној свечаности организована је пригодна прослава.

– Наша школа је по броју ученика мала сеоска школа, али се стално трудимо да  постанемо школа по мери детета, у коју деца долазе да би се дружила, образовала и информисала, школа у којој је стицање знања забава и задовољство. Ентузијазам и љубав су непходни. Они се умножавају онда када се деле – истакла је у поздравном говору директор школе Снежана Илић.

Будући да просветни рад захтева освртање на прошлост, искористили смо ову прославу да се вратимо у прохујала времена, да прихватимо и усавршимо све добро, али и да покушамо да променимо оно мање добро што је време са собом доносило. Присутни су могли да погледају филм у коме су приказани најважнији детаљи који су обележили рад Школе, с посебним освртом на прошлост. У периоду од 1933. до 1939. године школа носи назив Основна школа ,,Хајдук Вељко”; од 1973. до 1996. године Основна школа ,,Душан Плазинић”, по народном хероју из овог краја, да би од 1996. године добила назив по месту – Основна школа ,,Горачићи”.

Ученици другог разреда са својом учитељицом Јеленом Ивановић припремили су уз помоћ шестака игроказ у коме су приказали како је некада изгледало бити ђак школе. Подсетили смо се некадашњих назива предмета Рачун, Земљопис, Краснопис, али је публика видела како су учитељи кажњавали непослушне ђаке и оне који нису научили лекцију, данас незамисливим методама: клечање на кукурузу, затвор, ударање пацки по рукама.

Ученици трећег разреда са учитељицом Марушком Јовановић вратили су нас у време Титових пионира, док су старији разреди са наставницом српског језика Милицом Милошевић приказали савремено доба – шта се догоди кад ученици побегну са часа. Драматизовали су одломке из романа Градимира Стојковића.

Целокупна свечаност пропраћена је хорским песмама „Завичају” и „Само да рата не буде”. Наступила је и ученица Балетске школе „Лујо Давичо” из Чачка, а на крају уследила је музичка тачка наших бивших ђака.

Рад савремене школе не може се замислити без успешне сарадње са свима онима који верују у племениту мисију учитељског позива. Директор Снежана Илић уручила је захвалнице свима онима који су се потрудили да Школа сачува свој идентитет и препознатљивост.

______________________________________________________