Prethodni članak
Mladi odlaze zbog malih plata i loše vlasti
Podsećajući kako je 1930. godine poznati američki ekonomista John Maynard Keynes predviđao da će životni standard do 2030. porasti između četiri i osam puta, a radna nedelja se svesti na samo 15 sati, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Sergej Gurijev kaže da je, istina, dohodak po glavi stanovnika u razvijenim ekonomijama pet puta veći od onog 1930. godine, ali radimo prosečno 40 sati nedeljno; malo više u Aziji, malo manje u Evropi.
Na rad odlazi veći deo našeg vremena, a upravo ulazi u veliku transformaciju. Ekonomisti EBRD-a analizirali su u dokumentu naslovljenom “Work in Transition” (Rad u tranziciji) tri glavna činioca koja na njega utiču: velike demografske i tehnološke promene i migracije. Tako je nastavljen niz izveštaja koje objavljuju međunarodne finansijske institucije ukazujući na pretnje razvoju “ostarelih” tržišnih ekonomija, uz preporuke koje se svode na to da se jednostavno mora produžiti radni vek (zato se sprovode penzione, zdravstvene i poreske reforme), drugačije se obrazovati i ceo život učiti nove veštine (zato nam treba obrazovna reforma) i uvoziti radnu snagu (zato je, recimo, važna i UN-ova Marakeška deklaracija).
S druge strane, “mlade” ekonomije , ona u Turskoj, Azerbejdžanu, srednjoj Aziji i istočnom Sredozemlju, koja takođe spadaju pod EBRD-ov mikroskop, imaju pred sobom drugačiju vrstu izazova: kako generisati stalni dotok visokokvalitetnih radnih mesta za sve brojnije mlade radnike, kako oni ne bi hrlili u Zapadnu Evropu. Izveštaj nudi neverovatnu računicu, primer za Egipat: broj novih radnih mesta u toj zemlji mora godišnje da raste za dva posto, ili 750.000, kako bi egipatska ekonomija bila sposobna da apsorbuje nove radnike na tržištu rada.
Zemlje u tranziciji, dakle i Srbija, suočavaju se pak s posebno velikim rizikom: da postanu stare pre nego što uspeju da postanu bogate. Temeljeno na sadašnjim trendovima, radno sposobno stanovništvo u jugoistočnoj EVropi smanjiće se od 17 do 20 posto do 2040. godine, a slično će biti i u istočnoj Evropi.
Današnje razvijene evropske ekonomije su proces pojačanog starenja doživele kad su već bile bogate, kad im je dohodak po glavi bio jednak kao u SAD-u. One trenutno uspevaju da održe krhki balans na svojim tržištima rada kroz svojevrsni magični trougao imigracije, automatizacije i sve dužeg radnog veka koji se približava dobi od 70 godina.
Nedostatak radne snage biće jedan od glavnih ograničavajućih faktora ekonomskog rasta Srbije i zemlaja regiona, a imamo tri rešenja na raspolaganju koja treba kombinovati, jer nijedno samo po sebi nije dovoljno: kasniji odlazak u penziju, stvaranje uslova za imigraciju i veća automatizacija poslova, odnosno robotizacija. Istim se temama bavi i izveštaj EBRD-a, a autori napominju da su podsticaji za robotizaciju u zemljama tranzicije jači nego u drugim zemljama u razvoju upravo zbog smanjivanja raspoložive radne snage i rasta troškova plata.
Kada je u pitanju korišćenje industrijskih robota, tu vode Slovačka i Slovenija, i one su na nivou razvijenih zapadnoevropskih ekonomija, a rapidno se približavaju i Mađarska, Poljska i Češka. U Slovačkoj i Sloveniji na svakih 10.000 proizvodnih radnika već imaju više od 93 robota. Roboti su uglavnom prisutni u automobilskom, elektronskom, hemijskom i sektoru uređaja, ali će se širiti i u druge sektore.
EBRD očekuje da će automatizacijom biti najviše obuvaćena radna mesta u tekstilnoj industriji, poljoprivredi, prehrambenoj i drvnoj industriji, u transportu, dok će najmanje to biti u uslužnom sektoru, od finansijskog do obrazovnog.
Iseljavanje je jedan od najvećih problema regiona. Tipičan profil migranta je: samac, muškarac, mlad i živi u gradu. Obrazovaniji je od proseka, veruje da je korupcija jako raširena u lokalnom poslovnom sektoru i nezadovoljan je domaćim sistemom zdravstva, obrazovanja, stanovanja i slično. Ekonomisti EBRD-a predlažu – pozivajući se na nalaze istraživanja koja su obavili u zemljama regiona koju prate – kako bi na odluku našeg mladog sugrađanina da ostane u zemlji jednako uticao porast zadovoljstva lokalnim uslovima života kao i značajno dizanje zarade u odnosu na zemlju u koju odlazi. Drugim rečima, ne iseljava se samo zbog plata nego, i to skoro u jednakoj meri, zbog nezadovoljstva načinom na koji se upravlja državom.
Sve je baš ovako! Dobar tekst !
U siromasnim i zaostalim drzavama na vlast dolaze,politicari iz opsteg nezadovoljstva prema rezimima.
Za razliku u razvijenim,gde stranke gube zbog nekoliko postotaka pada zivotnog standarda.Ali drustvo se razvija i nezaostaje za vremenom.
Mi kao narod nismo rascistili,i razumeli u kom smo vremenu ziveli.Tako da ne razumemo u kom vremenu danas zivimo.
Zive li smo sa ZAPADNE STRANE GVOZDENE ZAVESE.
Mi kao narod ne pripadamo,velikim narodima,po teritoriji,po ekonomskoj snazi.Ili po nekoj specificnosti koja bi nam dala moc politickog uticaja.
Bivsa ekonomija se zasnivala na drzavi.Nekoliko godina zivelo se kao na Beveri Hilsu.
Pravele se kuce,dobijali stanovi.Narod je dozvoljeno slavlje slavijo bez izuzetka.
Kupovalo se na kredit i kola i stvari za stanovanje,islo se na obavezni letovanje i to po 14 dana.
Nije imalo potrebe za dodatnim radom van posla.
NAJBOLJI PRIMER JE RADNIKA KAD PRIME PLATU ONI SE PONAPIJAJU I SVU PLATU POTROSE.
JER JE DRUGA PLATA BILA DOVOLJNA ZA ZIVOT MESEC DANA.
Sve se to postizalo zahvaljujuci,polozaju Jugoslavije injenom lideru Titu,koji je bijo esponent geopolitickog polozaja Jugoslavije.
Istoricri potvrdnuju da je politika nesvrstanosti,bila zamena ili politicki interesi
NATOa,To jest Tito je bijo
NATO 2.
Interesi sveckih mocnika je za lojalnost i vestoj sposobnosti diktatora,pomagala i razvijala njegov sistem,ekonomski j u svakom drugom obliku,SAMO DA SOVJETI NE IZADJU NA JADRAN.
Tako da razvoj drzave nije bijo potreban fa se zadovolji,potrebe stanovnistva,kako je to u normalnim drzavama,nego mnogo vise od toga.
Da bi Tito zadobijo u nesvrstanim poverenje,on je morao to i ekonmski da podupre.
Da bi se to postiglo,drzava je morala da uvede „ekonomiju reda i planira ja“da bi postigla zadovoljenje politickih mocnika.
tako da je i bilo potrebno mnogo vise i inzenjera,nego sto je to bilo i potrebno za intrese Srbije,kao i masovno migrasije iz sela u gradove.
Zato sad nemamo poslovnih ljudi,koji su nastali,iz porodicnih firmi,Jer smo imali partiske direktore,koje su vladali po pola zivotnog veka,bez obzira na zasluge u poslovanju.
ZATO NISTA NIJE CUDNO,STO SVAKA STRANKA KAD DODJE NA VLAST JER NEMA I NEZNA,KAD NIJE NA.VLASTI DA IMA SPREMAN SVOJ KADAR.
OVDE JEVAZNO JEDAMPUT DIREKTOR,DOZIVOTNO DIREKTOR.
Padom Berlinskog zida svs se preko noci menja.
Srbija zavedena politikom da je resenje ici sa istocne strane zida.
To ce dovesti do koflikta za teznjom da semoze povratiti staro.
Politicari u Srbini nisu naucili,prvu lekcinu iz ekonomije.
Da nepostoji drzava koja moze sve da proizvede sto je potrebno njenom stanovnistvu.
Razvojom tehnologije (nauke)uslovice promene,koje 75% stanovnistva ce na zemaljskoj kugli da zivi na granjci siromastva i nece znati uzrok.Da ce 23% znati ali nece moci preduzeti nista,samo ce 2% znati i lagodno ziveti.
Nasi politicari morali bi znati koji su nasi resursi,kao osnova za razvoj,a jedan od resursa koji utice na budjet je kvalitetno i jeftino odrzivi skolstvo.To se podrazumeva razvoj skolstva sa sto manjim troskovima,a tu i spadaju skromne plate.
Osnovno je da se shvati da uticaj drzave je sve slabiji,u smislu garancije za sigurnu poslovnu egzinstenciju jer je ovo doba trzisne proizvodnje,a ne komunisticke kojoj je cilj da zadovolji samo svoje potrebe.
Nego je doba globalne konkutencine.
Tako da mi gbimo i resurse koji su vazni za globalno trziste a to je buduca omladina.
Drzava je koliko u mogucnosti da politicki odbrani i nelojalnu ili bespotrebnu konkutenciju,vrlo vazan ekonomski faktor,ekonomije,to ovde nije uredjeno jer imamo krimenal:primer bespotreban uvoz jabuka.TAJKUNIZACIJA.
Sve se radi sporo i povrsno sto se odrazava na ekonomiju,i na odlazak mladih u inostranstvo.
Razlog su Politcari koji nerazumeju i neznaju u kom vremenu zive.
Samo je jedno resenje.
A to je da postoji politicka volja da se sto je vise angazuju ljudi iz inostranstva od Srpske dijaspore i ostalih.
Protka Cacak.
Ne mogu da pročitam. Zabolela me Vaša nepismenost.
A sve je pocelo Majskim prevratom 1903 ,… posle su se smenjivali na narodu Karadjordjevici, Broz, Milosevic, Koštunica, Tadić, Vucic ,… i tako već 115 godina. Svi iz iste „kuhinje“ !!! Do kada ??? Dok nas ne bude bilo !!! Prosto !!!
Nece niko da radi 25 dana u mesecu za 300 eura.Mladi bezite iz ove jadne Srbije.
Zvanicno,prosecno radno vreme sedmicno Nemaca u Nemackoj je 26 radnih sati i o cemu mi ovde pricamo…