Prethodni članak
Karatisti Nemanje podsećaju na godišnjicu tragične smrti svog trenera
Dragi naš treneru,
Prošla je čitava godina od Vašeg iznenadnog odlaska…
Ne možemo rečima opisati koliko nas je svaki trenutak u ovoj godini podsetio na Vas, Vaš duh, humor, osmeh i one čuvene Vaše kovrže…
Nastavili smo dalje, kako smo i sami naučili od Vas… Obukli kimona, ušli u salu, okupili neke nove klince… Isto je, a tako ništa isto nije…
Svaki dan dok idemo ka sali, razmišljamo šta ćete nas novo naučiti… Onda stignemo u salu i shvatimo da smo sami na svome… Stisnemo zube, stavimo osmeh na lice i radimo dalje…
Ne postoji trening da je prošao u ovoj godini, da nije izrečeno:“Trener Zorana…Naša Zoka…“jer svaki korak koji napravimo Vi ste nas naučili, samo VI treneru…
Došli su nam i neki novi klinci, koji nisu stigli da Vas upoznaju, ali kroz priče od nas starijih, sklapaju neku sliku o Vama, kao što smo mi od Vas stvarali sliku o Vašem Nemanji…
Potrudili smo se da na svakom takmičenju budemo prisutni, da se okitimo medaljama i da se čuje kako uprkos Vašem odlasku, ima ko da stane i brani boje kluba „Nemanja“.
Ni malo nam nije bilo lako i verujemo da nikada i neće biti…
Nastavićemo da se borimo da Vaše ime i ime Vašeg sina živi onako kako ste i Vi…Kroz karate.
Postali smo prava porodica koja deli sve… Porodica koja se bori za prave vrednosti…
Izvinite što suza sama krene kada odemo na Vaš grob ili kada se setimo neke uspomene sa Vama… Vi živite u nama…
Dok ima onih koji su Vas uvek iskreno voleli, bez neke rezerve, uvek će biti uspomene na Vas…
„Nešto biramo, a nešto nam dođe samo“, kako ste i sami govorili uvek… Došlo je da ste iznenada otišli, a biramo da živite kroz nas…
Najdraži treneru, nikada Vam nećemo reći ZBOGOM, i nikada se od Vas nećemo oprostiti, izvinite… Mi osećamo da ste nam podrška i da ste uz nas, sa nekog lepšeg mesa, sa Vašim Nemanjom…
Volimo Vas neizmerno…
Vaši Nemanjići
