Prethodni članak
Savet Evrope o Srbiji: Šta su prećutali RTS, Tanjug i tablodi
Objavljeno 30/11/2018
Domaći mediji, predvođeni prorežimskom agencijom Tanjug, izvestili su danas da je u Evropskom parlamentu (EP) usvojena rezolucija o Srbiji navodeći samo pozitivne ocene upućene iz Evrope i konstatujući da je Srbija „i ove godine najviše pohvala dobila na račun sprovedenih ekonomskih reformi“. Prećutali su, međutim, niz kritika na račun nezaposlenosti, stanja u medijima, bezbednosti novinara, političkog uticaja na sudstvo i zločinima iz mržnje prema manjinskim grupama. Prećutali su i da je Srbija opet opomenuta za slučaj Savamala i upozorena da je priznanje genocida u Srebrenici „temeljni korak na putu ka EU“.
Izveštaj o Srbiji za 2018. godinu specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera usvojen je danas, zajedno sa još šest amandmana evropskih poslanika na dokument, kao rezolucija EP o Srbiji.
Ko se o njoj informisao iz većine medija, mogao je da zaključi da su Mekalister i evropski poslanici nahvalili Srbiju za napredak u brojnim oblastima – ekonomiji, odnosima sa Kosovom, pristupnom procesu EU.
Međutim, brojna „nezgodna“ mesta, poput onih o slobodi medija i stanju pravosuđa, izbegnuta su i „zataškana“ krajnje neutralnim formulacijama u tekstovima Tanjuga, RTS-a, RTV-a i tabloida.
„Navedeno je da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati“, nemušto izveštavaju naši mediji.
Šta sve stoji u rezoluciji?
Srbija jeste pohvaljena za angažman u normalizaciji odnosa i dijalogu sa Kosovom, a navodi se i da je doprinela jačanju regionalne saradnje i dobrim komšijskim odnosima, miru i pomirenju u regionu. Ističe se i da je napredovala u oblasti tržišne ekonomije, jačanju ekonomskog rasta, očuvanju makroekonomske i monetarne stabilnosti i budžetskoj konsolidaciji.
Ipak, izveštaj podvlači da su i dalje visoki stopa nezaposlenosti zbog koje EP izražava zabrinutost, kao i odliv mozgova i ekonomska neaktivnost. Srbija je pozvana da razvije održiv plan za državna preduzeća, kao i da napravi transparentnije i podsticajnije poslovno okruženje, naročito za mala i srednja preduzeća.
Izražena je zabrinutost i zbog situacije u medijima i slobode izražavanja koja mora da se „tretira kao prioritet“.
„Naglašavamo da su pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i medija, kao i administrativno uznemiravanje i zastrašivanje kroz sudske postupke, i dalje zabrinjavajuće. Pozivamo zvaničnike da neprestano javno osuđuju bilo koji oblik zastrašivanja novinara i da se suzdrže od mešanja u aktivnosti medija i novinara uključujući i mešanje tokom izbora (…) Poziva se vlast da pokaže punu posvećenost istraživanju i procesuiranju svih slučajeva napada na novinare i medije“, navodi se u izveštaju i dodaje da je Srbija pozvana i da u potpunosti primenjuje medijske zakone i jača Regulatorno telo za elektronske medije, kao i da se postigne puna transparetnnost vlasništva i finansiranja medija.
U izveštaju se osuđuje i negativna kampanja prema određenim nevladinim organizacijama i poziva se na saradnju sa civilnim sektorom.
Situacija, prema izveštaju, nije sjajna ni u oblasti vladavine zakona, nezavisnosti i efikasnosti pravosudnog sistema.
„Iako je postignut određeni napredak u smanjenju broja zaostalih izvršnih predmeta i merama usklađivanja sudske prakse, nezavisnost pravosuđa u Srbiji nije u potpunosti osigurana, a opseg političkog uticaja na sudstvo je i dalje zabrinjavajući. Poziva se Srbija da ojača odgovornost, nepristrasnost, profesionalizam i ukupnu efikasnost pravosuđa“, stoji u dokumentu.
Usvojen je amandman koji se odnosi na slučaj Savamale – konstatuje se da je učinjen „izvestan napredak u slučaju protivzakonitog uništavanja privatnog vlasništva i uskraćivanja slobode kretanja u beogradskom naselju Savamala aprila 2016“, ali su vlasti pozvane da rasvetle slučaj i da sarađuju sa pravosudnim organima kako bi se počinioci priveli pravdi.
Od Srbije je zatražena i jasna posvećenost borbi protiv korupcije. Iako smo pohvaljeni zbog usvajanja nekoliko zakona iz ove oblasti, skrenuta je pažnja na slučaj Agencije za borbu protiv korupcije – treba usvojiti novi Zakon o Agenciji, ali članovi Agencije treba da se biraju transparentno, i ne sme da bude sukoba interesa i političke pripadnosti.
U borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala je, navodi se, postignut izvestan napredak, ali je situacija daleko od idealne.
„Pozivamo Srbiju da poboljša svoje rezultate u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou i da redovno objavljuje statistiku o rezultatima istrage u svim slučajevima navodne korupcije javnih službenika (…), da pokaže dodatnu posvećenost i opipljive rezultate u ovoj borbi naročito kada je reč o ilegalnoj trgovini i krijumčarenju migranata, kriminalnim ubistvima, sajber kriminalu, i finansijskim tokovima koji podržavaju terorističke aktivnosti i pranje novca“, piše u izveštaju.
Diplomatske kritike su upućene i na račun demokratije i Skupštine Srbije, uz konstataciju da ona „i dalje ne vrši efikasan nadzor izvršne vlasti“ i da debata u parlamentu nije dovoljno delotvorna.
„Naglašavamo važnost opozicije u demokratiji kao i to da njeni političari ne treba da budu izloženi kleveti. Izražavamo zabrinutost što neki političari zloupotrebljavaju javni diskurs kako bi podstakli radikalizam…“, kaže se u Mekalisterovom izveštaju i dodaje se da je veoma važno da zainteresovane strane budu konsultovane oko važnih zakona pre nego što dođu u parlament.
Srbija je pohvaljena kako je sprovela predsedničke izbore aprila 2017. godine, ali su vlasti pozvane da istraže sve prigovore o neregularnostima, nasilju i zastrašivanju tokom prethodnih izbornih procesa. U Evropi su, kako navode, zabrinuti i zbog manjka transparentnosti u finansiranju političkih partija i kampanja.
Netolerantnost nije problem samo u Parlamentu. U komisiji se konstatuje i da su ugrožene i manjinske grupe, a naročito su osuđeni učestali zločini iz mržnje prema Romima i LGBTI osobama.
„Pozivamo Srbiju da aktivno vodi istrage, krivično goni i osuđuje zločine iz mržnje, i srpske vlasti da promovišu klimu tolerancije i osude sve oblike govora mržnje, javnog odobravanja ili negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina“, ističe se.
Što se regionalnih i međunarodnih odnosa tiče, odnosi sa Kosovom su naročito problematični.
„Primećujemo trenutnu debatu i javne izjave u vezi sa mogućim promenama granice između Srbije i Kosova, uključujući i razmenu teritorija; podvlačimo multietničnost i Kosova i Srbije kao i to da etnički homogene države ne treba da budu cilj u regionu. Svaki dogovor bi trebalo da bude prihvatljiv ukoliko postoji obostrano slaganje, uzimajući u obzir i ukupnu stabilnost u regionu i međunarodne zakone“, navodi se u izveštaju.
Ističe se zabrinutost zbog učestalih izjava visokorangiranih političara koji dovodee u potanje teritorijalni integritet BiH i osuđuje se svaka nacionalistička retorika koja ohrabruje dezintegraciju.
Još jedan kamen spoticanja su i ratni zločini – pozdravljeni su napori Srbije u ovoj oblasti, ali prema mišljenju EP, to treba da bude efikasnije – Srbija mora da istraži sve slučajeve ratnih zločina, naročito najkrupnije, ali i slučajeve nestalih osoba, kao i da potpuno sarađuje s Mehanizmom u Hagu. Najproblematičnija je, međutim, Srebrenica, odnosno odnos zvanične Srbije prema njoj.
U usvojenom amandmanu se izražava žaljenje zbog negiranja genocida u Srebrenici „od strane pojedinih vladinih zvaničnika“, naglašava se da Srbija treba u potpunosti da prihvati i sprovodi odluke međunarodnih sudova i da je „priznavanje genocida u Srebrenici temeljni korak na putu Srbije ka EU“.
Inače, usvajanju rezolucije prethodila je debata evropskih parlamentaraca, između ostalog i o stanju u medijima i vladavini prava.
Jako je komplikovano utvrditi ko je izdao naredbu da patrola policije ne izadje na teren po pozivu gradjana. Lanac komande je komplikovan. Ko se javio na telefon, zasto nisi uputio patrolu? Resen problem.