Danas o čačanskom bendu: Moj Acoustic, prvih deset godina

U pauzama raznih međunarodnih konferencija po regionu, Evropi i šire, po hotelskim lobijima, press centrima, kuloarima, u čekanjima na aerodromskim gejtovima, u transferima, busevima i taksijima, kad padne atmosfera među kolegama, od umora ili depresivnih birokratskih govorancija i političke frazeologije, imam proveren recept za dizanje atmosfere, novinarskog samopouzdanja i adrenalina: recept zovem – „Moj Akustik“.

To znači da na Jutjubu nađem i pustim nešto od mojih prijatelja iz Acoustic Band-a, a kad kolege novinari naglo živnu i pitaju me radoznalo: „Auuu, koji su ti ovi?“, ja im kažem da je to moj The Allman Brothers Band iz Čačka. Kolegama iz regiona koji razumeju foru, obično kažem „iz Čačka na moru“, dok kolegama iz daljeg inostranstva objasnim egzotiku Morave, i još nekih naših reka, da bi razumeli poetiku pitalice: „Kad si ravno – što si vodoplavno?“

Ja ih preporučujem prvo kao bend za popravljanje raspoloženja. Ove godine proslavili su deset godina postojanja, i za to vreme stvorili veliki krug poštovalaca. Njihova moć je lajv. Ugled stečen od onih koji su ih čuli uživo, jer im je Acoustic Band svirao na porodičnim ili korporativnim proslavama, do onih koji su ih čuli po preporuci preko interneta. Jednom me je zvao kolega iz Slovenije da mi kaže da su sinoć na partiju „odlepili uz Akustik“, puštajući ga besomučno na internetu.

Uz njih možete uživati u najraskošnijoj narodnoj i starogradskoj muzici, ali ubrzo se možete osećati i kao da ste na dodeli MTV nagrada. Akustik je i trend i evergrin. Tu je jako bitan taj repertoarski senzibilitet, njegova širina i prijatnost zvuka, a što od Akustika čini prilično unikatan bend u nemaloj konkurenciji. Njihovi nastupi su izgrađeni šou-programi, na momente svirke na porodičnim veseljima i korporativnim proslavama zaista liče na koncerte benda koji je uigran na turneji koja traje već deceniju. Muzička strast je deo profesionalizma i to je razlog zašto Akustik, ma koliko puta da ga slušate, nikada neće zvučati konfekcijski i tezgaroški. Zato se njihovi nastupi pamte i prepričavaju.

Ovo je bend koji celu deceniju nije promenio svoj sastav, bend koji zapošljava ljude kao neko malo ili srednje preduzeće, otuda i ta uigranost kada se čini da je i ekstravagantna improvizacija samo ornamentirani muzičko-scenski delić jednog osmišljenog šou-pazla.

Nije lako, čak i kad si cirke, izdržati raznu muziku na matrice kojom obiluju sindikalno-porodična veselja. Ali, nekad ste i na to prinuđeni. Posle tih traumatičnih iskustava, nastup Acoustic Band-a je i terapija. S njima ponovo naučite da se veselite i uživate. Oni sve sviraju uživo, bez matrice. Svirali su proslave ozbiljnih kompanija: HP, Oracle, WinWin, i dr, regionalni su bend, nastupaju u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a kad pogledate kakav su renome izgradili za jednu deceniju, zaista se potvrđuje da je čačanski Queen, kao onaj malo poznatiji, u stvari uvek imao plan – jednu viziju. I da su je bez kalkulacija ostvarili. Pratim ih deset godina i već odavno kao njihov prijatelj uživam u toj repertoarskoj snazi, koja je i bonaca i rolerkoster, i rock i folk, u proporcijama kakve odgovaraju publici i klijentima. Akustik će vam te proporcije juvelirski precizno pogoditi. U ritam i dušu.

Akustik je reputacija bez klišea, kvalitet zvuka iza koga stoji najbolja tehnika, muziči talenat, i energija koju ima svaki dobar bend, bez obzira na žanr, bez obzira da li svirao na stadionu ili na svadbi. To jednostavno zrači. I tu nema folaže.

Tehniku koju koristi Akustik, koriste i Madona, Beyonce, Sade, Jamiroquai, Jastin Biber, Lepa Brena, Sergej Ćetković, Saša Kovačević, Aco Pejović… Bez imalo lažne skromnosti, veselja koja svira Akustik su spejs-šatl u odnosu na konceptualne svadbarske standarde na ovim prostorima.

Mogu da daju garancije na uspomene kao Volvo na kamione.

U Akustikovoj „knjizi utisaka“, na njihovom sajtu, više puta se ističe šarm – i to je možda ključna reč. Oni to prenose na podijum koji sa Akustikom funkcioniše kao Politikin zabavnik – od 7 do 77.

Jeste li ikad bili na nekoj „pop rok folk jazz fanky svadbi“? Ili je možda vaša takva bila? Akustik ume i takvu, i to najprirodnije, da upriliči, a da zbog tog doživljaja komentar i preporuku na internetu ostave i oni koji nikad pre toga to nisu radili.

Zoran Panović, Danas