Moj predsednik
Nastavnica u školi u Sremskoj Kamenici učenicima zadala temu za pismeni zadatak pod nazivom: „Moj predsednik“. Došla sam do najboljeg zadatka, ocenjenog čistom peticom.
Moj predsednik
Moj predsednik se zove Aleksandar Vučić. On je najbolji i najlepši predsednik koga je Srbija imala. Moja mama i moj tata su članovi njegove partije. Mama je bila krojačica, ali sada je inspektor u opštini, jer je jako pametna i završila je fakultet za tri meseca.
Tata je stalno išao na neke utakmice i neki žuti ljudi su ga hapsili zbog nekih navijačkih grupa, ali sada on radi neki posao na terenu. Mislim da je frizer, jer kaže da farba žute ljude u modro.
Od kada je naš predsednik počeo da vlada našom lepom zemljom, mi mnogo putujemo. Idemo na sve mitinge, ja nosim balone, dobijem majicu sa znakom SNS-a koju nosim u školi, i više nemam ni jednu jedinicu. Mama kaže da se ionako ne sekiram zbog ocena, kada završim školu imaću lep posao i rugaću se onim štreberima čiji roditelji govore ružno o našem predsedniku. Mama me je zamolila da joj pomognem i da napišem koja deca me zadirkuju zbog majice i hemijske olovke sa znakom SNS.
Napravio sam spisak. Drago mi je što Jovan, koji me najviše zadirkivao nema za užinu jer mu je tata dobio otkaz a mama neku bolest koja se zove nervni slom, kada im je kum Rajko, izvršitelj, odneo iz kuće televizor, kompjuter, ormar i krevete na sprat. Super su se uklopili u moju i bratovu sobu.
Jedino mi smeta što mama mnogo radi i posle posla. Kuca neke komentare na portalima, ali mi kaže da tako zarađuje za letovanje. Zbog toga nam kuću čisti doktorka Svetlana koja je nesposobna da leči narod jer pripada nekoj opoziciji koja izdaje našu Srbiju.
Na kraju, voleo bih da predsednik večno vlada i da nam bude lepo kao sad. Ako on bude večno vladao i stric Mile će morati da se učlani kod njega i tata ga više neće zvati ološ.
Onda ću moći da se družim sa njegovom decom i svi ćemo zajedno putovati po Srbiji u šarenim autobusima.
________________________________________________________
Moj predsednik nisi !
Šali,šali pa prevali…Satira ili realnost,to više nije pitanje.
Prava slika naše svakodnevnice. Ko god da je ovo napisao zaslužio je ocenu „odličan 5“
Ovaj sastav podseti me na roman Stoljeće,napisao Ken Folet i ovako je bilo stanje u Njemačkoj tridesetih godina xx eka.
Turci, vracaj te se sve vam je oprosteno!
ВЧЋ ПДР
Ispunice on uskoro sve zahteve. Nije ni svestan da mu je odzvonilo. Ovakav zlotvor se vise ne radja.
Pa ko je glasao za njih u tolikom broju, te su na vlasti??????????????????????
Budimo LjUDI, a ne NELjUDI, rekao je PATRIJARH PAVLE. Nemojte mrzeti …..
Kakav je Makron demagog… Što se tiče NAŠEG PREDSEDNIKA, brojnost pokažite na izborima… Na ulici se nikakve brojke ne računaju…