In memoriam

Са животнне сцене, 20. децембра преселио се у вечност великан српске архитектуре Михајло Митровић, један од најзнаменитијих људи пониклих у Чачку. Рођен је 1. септембра 1922. године, као једно од петоро деце Милоша, угоститеља и његове супруге Марије. Често је причао како се за уметност загрејао гледајући филмове у очевом хотелу „Крен“,  често у друштву  потоњег великана наше седме уметности Пурише Ђорђевића.

Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1948. године, а потом убрзо постао главни пројектант Урбанистичког завода. Своје умеће најпре је показао тиме што је урадио генералне урбанистичке планове десетак градова међу којима су били Зајечар, Трстеник, Пирот, Ниш, Бања Ковиљача, Лазаревац, Велика Плана… Као редовни професор Факултета примењених уметности  убрзо је постао један од најпознатијих српских архитеката у свету, па је чак био ангажован и за пројектовање једне значајне зграде у Паризу…

За навек је иза себе оставио Генексову кулу, познату као Западна капија Београда, хотеле „Нарцис“ на Златибору и „Путник“ у главном граду, Храм Светог Василија Острошког, Бивете минeрaлних извора у Врњачкој Бањи… Својски се одужио и родном граду пројектовањем стамбеног комплекса „Пролеће“(1969), који се нашао и у чувеној Ларусовој енцклопедији као пример модерне светске архитектуре. Према његовој замисли  озидана је и вишеспратна стамбена зграда у Цветној улици. Причало се да је требало да буде виша за још неколико спратова, као једна од капија града на Западној Морави, али да се некоме из тадашње власти то није свиђало!

Михајло Митровић, интелектуалац  ретке ширине, не само на плану архитектонских остварења по којима је био препознатљив, оставио је дубок траг и као  цртач, графичар и дизајнер, вишедеценијски  аутор изузетно занимљивих приказа и критика у културном додатку „Политике“, објављиваним све до пре годину дана, као и писац десетак књига. Био је носилац бројних признања попут Октобарске награде Београда, награде „Седми јули“ за животно дело, Велике награде Савеза архитеката Србије…Није тајна да је био и помало љут на  житеље његовог родног Чачка због урбанистичког решења трга испред гимназије, где се раније налазила мала парковска површина , затим преправки на фасади „Пролећа“ и на потпуној реализацији првобитног пројекта стамбене зграде у Цветној…

Родољуб Петровић

______________________________________________________________