Prethodni članak
Film i video u Galeriji: Miša Radivojević i Srđan Vučinić
Filmski i video program Umetničke galerije “Nadežda Petrović“ vas poziva na završnu projekciju ovogodišnje sezone, u ponedeljak, 24. decembra u 20 časova. Gost je legendarni reditelj, naš sugrađanin Miloš Miša Radivojević. Posle dugo vremena, Miša dolazi u svoj Čačak. O stvaralaštvu autora kultnih filmova jugoslovenske i srpske kinematografije govoriće Srđan Vučinić, filmski kritičar Politike i umetnički direktor beogradskog Festivala autorskog filma.
Posle uvodne reči gostiju, uslediće projekcija filma BEZ REČI (1972), a zatim ćemo uživati u priči sa Mišom i Srđanom.
Program je i ove godine podržan od strane Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, a ulaz na projekcije je besplatan.
O filmu:
BEZ REČI (1972)
režija: Miloš Miša Radivojević
režija: Miloš Miša Radivojević
uloge: Dragan Nikolić, Neda Arnerić, Dunja Lango, Dušica Žegarac, Branka Matić, Snežana Lipkovska…Film bez reči, Bez reči ili Bez je jugoslovenski film iz 1972. godine. Režirao ga je Miloš Radivojević, koji je napisao i scenario zajedno sa Svetozarom Vlajkovićem. Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Puli. Dragan Nikolić je na Filmskim susretima u Nišu dobio Nagradu Car Konstantin za najbolju ulogu.
Priča u 28 kadrova prizora o mladom čoveku koji pokušava izaći iz vlastite kože i živeti jedan dostojanstven život. Čovek u najmarkantnijim stanjima lične egzistencije.Jede, pije, povraća, vooli, mrzi, lepo mu je, pati, spava, trči, jak je, slab, lep i ružan… On ne govori – on pokušava govoriti. Živi život koji sanja i jedini način da prestane sanjati je da bude zatvoren.
O gostima:
Miloš Miša Radivojević televizijski je i filmski reditelj, rođen 03.11.1939. u Čačku. Započeo je studije filozofije, ali je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti 1966, kao prvi student filmske režije u klasi Aleksandra Saše Petrovića sa srednjemetražnim filmom Adam i Eva 66. Karijeru je započeo kao asistent reditelja Puriše Đorđevića, s kojim je radio od 1961. do 1969 i sarađivao sa njim na trilogiji San, Jutro, Podne. Prvi dugometražni igrani film, Bube u glavi, režirao je 1970. godine i odmah dobio nagrade u Puli i Veneciji. Sledi niz kultnih igranih filmova jugoslovenske i srpske kinematografije: Bez reči (1972), Testament (1975), Kvar (1978), Snovi, život, smrt Filipa Filipovića (1980), Dečko koji obećava (1981), Živeti kao sav normalan svet (1982), Una (1984), Čavka (1988), Uvod u drugi život (1992), Ni na nebu, ni na zemlji (1994), Buđenje iz mrtvih (2005), Odbačen (2007), Kako su me ukrali Nemci (2011). Uz ovaj opus igranih filmova,snima i dokumentarne i kratke igrane filmove, režira tv serije (Otvorena vrata, Gore – dole) i radi kao profesor na FDU Beograd. Trenutno radi na postprodukciji svoje televizijske serije ‘’Žmurke’’ koju snima za RTS.
Srđan Vučinić (Beograd, 1970), esejista i dramski pisac. Objavio je preko 300 tekstova o filmu i književnosti, kao i knjige eseja Kraljevstva i izgnanstva (2002), Rađanje kentaura (2009) i Crno u koloru: crni humor u srpskom filmu (koautor sa Vladanom Matijevićem, 2010).
Dobitnik stipendije „Borislav Pekić“ (2009).
Objavio knjige fikcije: Nezajaz: drame i druge priče (2013) i Muzej Havaji (priče, 2015). Na Radio Beogradu izvedene su mu drame o Dragutinu Iliću, princu Đorđu Karađorđeviću i Milošu Crnjanskom.
Od 2012. je umetnički direktor Festivala autorskog filma u Beogradu.
_____________________________________________________
