Nebojša Bežanić: Izložba u Kragujevcu

Небојша Бежанић LIZARD IN THE SOUL слике и цртежи – Галерија Народног музеја Крагујевац – 25. децембар 2018 – 20. јануар 2019.

Организатори изложбе су Народни музеј Крагујевац и Уметничка галерија „Надежда Петровић“ Чачак која је прошлогодишњом изложбом („Весeли пакао“, септембар 2017, Чачак) побудила интересовања за укупну уметничку активност, поетику и проблем рецепције дела Небојше Бежанића у нашој средини.

Аутори изложбе су Јулка Маринковић, музејски саветник и Миодраг Даниловић, историчар уметности из Горњег Милановца.

Небојша Бежанић (Чачак, 1964) дипломирао је сликарство на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду, 1986. године. Од 1985. године излаже на многобројним самосталним и групним изложбама широм света махом оријентисаних ка савременим цртачким концепцијама и праксама. Велики део његовог опуса налази се у галeријским и музејским збиркама – Galerie Besharat (Барбизон), Уметничка галерија „Надежда Петровић“ (Чачак), Fondation Magrez (Бордо), Musee de’l Erotisme (Париз), као и у приватним колекцијама европских, америчких, арапских и српских колекционара. Живи и ради у Паризу од 1989. године.

Изложено је четрдесетак  цртежа, слика и графика из уметниковог атељеа у Паризу, као и музејских и приватних колекција из Србије.

Изложба слика и цртежа Небојше Бежанића замишљена је као презентација актуелног у стваралаштву овог париско-српског уметника у последњих десет година, али и као шири и темељнији увид у генерисање једне по свему загонетне и неодољиве уметничке физиономије која стоји између великих имена класичне уметности и широког референтног поља савремене визуелности.

„У минуле четири деценије сликарски опус Небојше Бежанића маркирао је најзначајније етапе у развоју новије српске уметности и својим интегралним виђењем иначе необухватних мена и токова данашњице дорастао до уметничког феномена са интернационалним реномеом. Формирајући се раних осамдесетих у узаврелој стваралачкој атмосфери новог таласа, живећи и стварајући номадски, Бежанић је искушавао подједнако и слатку и горку страну искуства и у својим почетним импулсима дао нека од најрепрезентативнијих остварења српског неоекспресионизма. Са преласком у Париз крајем осамдесетих очевидан је помак ка слици препознатљивој по ентропији и метежу, у чијим су пренасељеним перспективама искрсли обриси једног новог Вавилона. Последња фаза његовог стваралаштва забележена је у амблематским, димензијама монументалним и концептуално домишљеним циклусима и појединачним остварењима у којима се на темељу древних, езотеричних традиција расплићу нека од најтегобнијих питања човекове судбине. У осврту на описану, али и текућу продукцију овог уметника, и даље недовољно познатог и признатог у нашој средини, ова изложба нам приказује једно од најблиставијих поглавља наше новије уметности.“ (Миодраг Даниловић)

________________________________________________________