Veliki čačanski heroji (FOTO)

Osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju su i dalje nevidiljivi deo našeg društva. Retko ih možete sresti na ulici, u nekoj ustanovi kulture ili pak na nekom radnom mestu. Veliki poslodavci izbegavaju da ih zaposle, a još uvek nije razvijeno ni socijalno preduzetništvo. Zbog toga je priča o Đorđu Spasojeviću (19) i Filipu Obućini (20) u stvari priča o pravim čačanskim herojima i borbi roditelja da se njihova deca osećaju kao deo društva i korisni članovi zajednice.

Iako Filip ima Daunov sindrom a Đorđe smetnje u razvoju, uz pomoć i podršku roditelja počeli su da izrađuju novogodišnje venčiće i ukrase, a svim kupcima robu isporučuju na kućnu adresu. Ideju su osmislile majke dečaka, Jasmina i Aleksandra, pokušavajući na taj način da im obezbede zanimaciju koja bi im okupirala pažnju, da se osećaju korisno i da brinu o sebi, naročito nakon završetka srednje škole i rastanka sa društvom.

-Na ideju smo došli tokom leta kada smo šetali sa decom. Oni vole da se druže, da budu u društvu, da izlaze, ali su nektivni, nisu se ni sa čim bavili, na neki način želeli smo da njih pokrenemo, da oni nešto rade. Razmišljali smo šta bi to moglo biti i došli smo na ideju da to bude izrada novogodišnjih venčića. Polako smo razrađivali ideju, razmišljali šta i kako. Opet, njihove mogućnosti su ograničene, ne mogu baš sve. Uz našu pomoć počeli su da dodaju, pridržavaju a potom i da rade na nekim početnim fazama izrade, lepili su, sastavljali papir, sekli trakice. Mi to malo popravimo. Njihovo je da to dostave na kućnu adresu. Prodaja je krenula preko Fejsbuka i grupe Čačanke. Dragica iz restorana Belvi je to pokrenula i ona je naručila prvi venčić. Tako je počelo. Poruka koju želimo da pošaljemo je da ta deca mogu sve što i ostala, ali samo malo sporije, sa dosta strpljenja i dosta ljubavi. Ono što oni mogu da pruže je neizmerna ljubav. Oni zaista uživaju u tome. Da vidite koliko se raduju kada treba da dostave venčić, sprema se garderoba šta će da se obuče, šta će da se kaže, kako će da se ponašaju. To su shvatili kao obavezu i uživaju u tome. To je nama bitno, da se kreću u društvu, da ih ljudi vide, da ih primete, da budu korisni, priča Jasmina Spasojević.

– Ovo je promocija njih i njihove želje za radom. Bio je pismeni sastav u školi i on je napisao ovako: Ne znam šta ću sa sobom kada napunim 20 godina kada završim i srednju školu. Ne želim da ostanem bez društva, želim da radim u firmi i da imam svoju porodicu. To su njegove reči, kada sam ih pročitala to me jako iznenadilo, jer on je svestan različitosti ali uz moju pomoć on je uradio i neke stvari za koje je govorio da ne može. Filip ima Daunov sindrom ali sam radila dosta sa njim kući. Na početku mi je rečeno – koliko mu date, toliko će vam se vratiti. On je danas dosta samostalan zato što se cela porodica prema njemu ophodila kao da nema nikakav problem. Išao je na časove kod logopeda, u školi je bio dobar. Mislim da sam uspela i zadovoljna sam koliko smo uradili, priča Aleksandra Obućina.

Filip i Đorđe uživaju u izradi novogodišnje dekoracije zajedno sa svojim majkama, našli su zanimaciju i osećaju se kao korisni članovi društva. Sa druge strane i na ona vrata gde su zakucali, Čačani su ih dočekivali osmehom ali brojnim darovima. Kako su nam rekli, dobijali su slatkiše, čokolade, kiflice ali i čvrst zagrljaj da nastave dalje, da nisu sami i zaboravljeni.

-Lepo je i zanimljivo raditi na izradi venčića, seckamo, imamo lepak, puškice. Uživam da lepim sa majkom. Mogao bih da napravim i neke druge ukrase. Naučiću. Kad ih napravimo prodajemo ih, idemo u zgrade gde nosimo venčiće. Ja i moj drug zajedno. Kad je leto volimo da šetamo, provodimo vreme u parku. Išli smo i na bazen, plivamo, i to u velikom bazenu, ispričao nam je Filip.

-Majka mi pomaže pri izradi venčića i ukrasa za Novu godinu. Jedva čekam kad završimo i kad nas neko pozove i naruči venčiće. Kupuju sugrađani, lepo nas dočekaju a nešto i zaradimo novca. Lep je osećaj. Volim da idem na stoni tenis, volim da smo u parku. Dolazimo i u Belvi, gde imamo veliku baštu, kaže Đorđe.

Prvi kupac i uvek velika podrška ovim hrabrim momcima bila je Dragica Nešković iz restorana Belvi.

-Poznajem ih odavno. To su moji drugari. Mislim da je ovo na jbolji način da se pokaže svim ljudi da oni itekako mogu da budu korisni, da uzvrate velikom ljubavlju i velikom srećom. Za njih sam čin izrade i uručivanja je ogromna sreća. Videti njih srećne je nešto najlepše. Htela sam da to malo ljudi više vidi, da malo više ljudi to oseti, da im pokažu da su bitni u društvu, jer ako mi to ne uradimo drugi niko neće. Stvarno su srećna deca, zadovljna i vredna, rekla nam je Dragica.

Filipovi i Đorđevi roditelji sami su uz svoju decu. Dok su živi oni će biti sigurni i obezbeđeni. Da li možemo kao društvo napraviti iskorak i malo odvojiti vremena za njih? Roditelji ne traže ništa drugo.

-Dvoumili smo se dugo da li da izađemo na FB kako ljudi ne bi shvatili da mi tražimo neku milostinju. Nikakva milostinja nama ne treba, ali nam je želja da se aktiviraju i da nađu mesto u društvu. Dok su išli u školu to je bilo drugačije, imali su obavezu, imali su drugare. Dođe i tome kraj.  Volela bih da ih niko ne gleda podrugljvo, da se podsmeva, već da im se samo pruži prilika da pokažu šta su napravili, šta su uradili. Ne mogu da rade u nekoj velikoj firmi ali možemo da pronađemo nešto što bi radili i kako bi se osećali korisno, poručila je Jasmina.

Svi Čačani koji žele da upoznaju Filipa i Đorđa kupovinom venčića mogu to uraditi putem Fejsbuk stranice Čačanke ili na FB stranici Jasmine Spasojević.