Kakve veze imaju grad Beč i 26. sednica Skupštine Čačka

Кажу “прагматични“ – ако не знаш како, препиши од најбољих. Или барем учи од најбољих, додао бих.

Град Беч је после седам година “таворења“ на другом месту листе градова најугоднијих за живот (број један заузимао је Мелбурн) у 2018. години преузео лидерску позицију.

ⁱСвакако да Беч није град са којим би Чачак могао или требало да се пореди (због велике разлике у величини, државном значају, БДП-у, положају, историји и многих других разлога), али принципи уређивања града би свакако могли да се размотре и, након објективне анализе, евентуално примене.

Размотримо зашто је аустријска престоница светска престоница квалитетног урбаног живота.

Прва чињеница коју треба нагласити је та да Беч никада није препустио изградњу града слободном тржишту, напротив. Проактивна улога централних власти у изградњи града је на изузетно високом нивоу и то, пре свега преко великог броја станова који су у власништву града. Реч је о чак 220 000 станова и још 200 000 приватних станова изграђених уз помоћ градских субвенција (са веома строгим условима конкурса и обавезом умерене станарине). Чак 60% Бечлија живи у оваквом типу смештаја.ⁱⁱ Све ово не би било могуће без великог удела у власништву над земљиштем које се, према различитим изворима, креће између 70-80% од укупно расположивог градског грађевинског земљишта.

Поред овако контролисане земљишне политике и тржишта некретнина, град обавезује све приватне инвеститоре са веома строгим правилима градње. Неки од њих иду дотле да инвеститоре условљавају обавезом расписивања архитектонског конкурса за изградњу својих, приватних зграда. Све то са намером да се обезбеди квалитетан животни простор и сачува визуелни идентитет града.

За разлику од града Беча, град Чачак и његово руководство има потпуно другачију визију како се град треба развијати. На последњој седници Скупштине града (21. децембар 2018. г.), приликом усвајања буџета за 2019. год. видели смо да градска власт планира да прода градску имовину у вредности од око милион евра. Томе треба додати да су у претходне две године већ отуђили имовину (углавном земљиште) у вредности од близу пет милиона евра (за оне који не знају, приватизован је и јавни простор – плато испред аутобуске станице). На истој седници усвојен је урбанистички план за центар града који, поред осталог, де јуре уводи ред у изградњи града, али који, због своје суштине, де факто норматизује хаотичну градњу. Овако конципиран план је ништа друго до обична шпекулативна зона у служби максимизације екстра-профита одређених појединаца.

Један од приоритета града Беча је, свакако очување визуелног идентитета града, што подразумева, нарочито и заштиту градитељског наслеђа. Да ово није само празна флоскула погледајмо неке примере из Беча.

Гасометри Беч – “Г-град“ⁱⁱⁱ

Моћна Аустро-угарска царевина је, на врхунцу своје моћи, употребљавала гас за потребе уличног осветљења, још давне 1818. год. Крајем 19. века, Беч изграђује своје четири плинаре, познатије као “Гасометри Беч“. Ове, за то време импозантне, грађевине биле су високе 75 m, пречника 68 m, а дневно је ангажовано су и до 1630 радника, на изградњи. Након преорјентације града на природни гас, ова складишта су изгубила сврху, али нису срушена због своје архитетуре која је препозната као градитљско наслеђе од изузетне вредности. До реупотребе, остали су познати у свету техно-музике као омиљено место за одржавање концерата, као и по снимању једног од Џејмс Бонд филмова – The Living Daylights.

1995. год. Беч решава да им промени намену и поново их употреби. Након обављене студије изводљивости, град расписује међународни архитектонски конкурс где побеђују решења Жан Ноувела (Jean Nouvel) – Гасометар А; Купа Химмелб(л)ауа (Coop Himmelblau) – Гасометар Б; Манфред Вехдорна (Manfred Wehdorn) – Гасометар C; Вилхелма Холзбауера (Wilhelm Holzbauer) – Гасометар D.

Овај мултифункционални, стамбено-пословни комплекс је замишљен као град у граду – нови концепт живота и рада у једном месту – као и да постане алтернативни урбани центар Беча. Још један од мотива био је да се сама запуштена локација – индустријска зона – оживи новим садржајима, а сама индустрија измести на другу локацију (познато из чачанског примера).

“Г-град“ је сачувао само фасаде ова четири гасометра као симбол целе градске силуете Беча. Они су истински споменици и важна знаменитост визуелног доживљаја града. Све фасаде су конзервиране, и све су потпуно идентичне иако је је квалитет фасада, тачније цигли био веома лош. Морало се заменити око 4000 цигли.

На одржаној 26. седници скупштине града Чачка^iv усвајањем поменутог урбанистичког плана – ПГР “Центар“ Чачак – суштински је легализована дивља градња и злочин над културним наслеђем Чачка. Злочин, јер је до темеља срушен објекат озбиљне споменичке вредности, сведок предратне модерне у Чачку, биоскоп “Сутјеска. Иако га је закон, односно Завод за заштиту споменика обавезао да објекат може само доградити и реконструисати, градоначелник Чачка Милун Тодоровић га је до темеља срушио. Чак му ни то није било довољно, па је изградио један спрат више од броја дозвољеног урбанистичким планом.

Без намере да текст поприми патетичну ноту, причом о томе каква је некада била “Сутјеска“, шта је и колико значила у животу градских Чачана, али мора се признати да је ово култно место заиста било једно од наших омиљених граду. Биоскопска сала и летња башта били су место упознавања и одрастања многих генерација Чачана, уз филмове и концерте. Место са израженим гениус лоци (genius loci).

Онда су нам се десили “они“, предвођени котражанским принцом, његовим потрчком и другим “шојићевцима“ и њиховим сателитима. Сви купљених диплома, масних прстију и ограниченог, малограђанског духа због којих нестаје све градско у граду. Могуће да је рушење “Сутјеске“ била одмазда према градским Чачанима који га никада нису прихватили, напротив (погледати “звиждук у осам“ у Борчевој хали^v).

Аутор: Ђорђе Шипетић, мастер инжењер архитектуре, одборник Двери у Скупштини града Чачка