Prethodni članak
Najčitaoci u Mrčajevcima
“Триста чуда“ и “Весело поврће“ у Мрчајевцима
На пригодном програму у препуној малој сали мрчајевачког Дома културе, Градска библиотека “Владислав Петковић Дис“ је у четвртак, 5. фебруара 2015. године по шести пут наградила највредније читаоце у овом огранку.
Свечаност у част књиге окупила је неколико генерација поклоника лепе речи из Мрчајеваца и околине, где читање има дугу традицију, а библиотечки огранак успешно ради већ четрдесет година. У прошлој години уписано је 369 корисника који су прочитали око 4.000 књига, што показује да је читање и даље у моди, а да су библиотекари у мисији писане речи на добром путу.
Да је Библиотека центар окупљања мештана и одличан сарадник са вртићем “Звончица“ и ОШ “Татомир Анђелић“ показали су и бројни млади учесници у веселом и богатом програму. Публика је бурним аплаузом наградила три групе предшколаца који су са васпитачицама Аном Боровићанин, Биљаном Ратковић, Јеленом Веселиновић и Љиљаном Пејовић припремили неколико рецитација, шаљиви скеч “Триста чуда“ и отпевали Светосавску химну, као увод у свечаност доделе награда.
Ласкаву титулу НАЈчитаоца за 2014. годину понели су: Ксенија Вуковић, Тамара Ивезић, Тара Милутиновић, 2. разред. Највреднији одрасли читалац је Младомир Гвозденовић из Вујетинаца, а породична награда припала је Ивану, Марку, Марији и Марини Лазаревић. Награђене је поздравила Бранислава Видојевић, библиотекар у огранку, а књиге и дипломе уручила је Даница Оташевић, директор Градске библиотеке.
У пригодном програму учествовали су Тара Милутиновић и њени вршњаци из одељења мрчајевачке школе из Катрге, Селена Сенић, ученица шестог разреда. изрецитовала је своју песму “Књига и знање“, као и ученици из матичне школе. Ученици шестог разреда са наставницом Славицом Бован извели су драмски текст “Спала књига на два слова“, а глумачка екипа ђака седмог разреда представила се позоришним комадом “Весело поврће“. Шарену сценографију од свежег поврћа и видео-пројекцију која препоручује здраву исхрану припремиле су наставнице Снежана Симеуновић и Драгана Лазић. Свечаност проглашења НАЈчиталаца завршена је уз музичку пратњу пригодно костимираног хора и Весне Јевђенијевић, наставника музичког васпитања. Учесници у програму награђени су бесплатним чланским картама и бомбонама.
Nadam se da se niko neće uvrediti…
NAJ se dodaje SAMO uz prideve da bi se dobio superlativ i piše se spojeno (NAJBOLJi, NAJJEFTINIJI, NAJJAČI…). Nikako nije dobro spajati ga, kako se to često u poslednje vreme čini da bi se nešto istaklo, sa imenicama i praviti nove (nepostojeće) reči. Zato ne može da stoji NAJČITALAC već NAJREVNOSNIJI, NAJBOLJI ili jednostavno reći ČITALAC KOJI JE PROČITAO NAJVIŠE KNJIGA).
Srdačan pozdrav!
Ko da se uvredi? Da bi se čovek uvredio, mora prvo da shvati uvredu, a taj film ovde nećete gledati. Ja to isto pričam godinama, čak sam slao i protestne mejlove gospodi u biblioteci sa priloženim mišljenem gosn. Ivana Klajna. Bolje da sam medvedu objašnjavao. Jednom sam dobio nešto nalik na odgovor – „…u pravu ste, ali diplome su već odštampane, bla bla…“. Ma šta da objašnjavam, znam bibliotekare koji nisu pročitali dve knjige u životu. Tuga.
НАЈчиталац није правилан израз, али се користи намерно са великим НАЈ у тој конструкцији да нагласи колоквијалну употребу, уместо дозвољене цртице између нај и читалац. У употреби је и нај-читалац, који се налази у текстовима који се објављују рецимо на веб сајту установе. Дешава се да се вести пренесу и на погрешан начин. Језик је живо биће и комуникација осликава ту динамичност. Уз признање постојања граматичке грешке са почетка ових редова, мислим да је намера библиотеке да њени корисници осете да читање књига носи одређену вредност.
Богдан Трифуновић
Dakle, ustanova koja treba da promoviše pisanu reč svesno i namerno krši jezičke norme, i, umesto „dozvoljene“ crtice, koristi literarnu blasfemiju izmišljajući načine da od lošeg napravi gore. Poštovani Bogdane, ni za tu „dozvoljenu“ crticu ne biste znali da vam neko drugi nije ukazao na to. Što se same crtice tiče, možda bi bilo dobro da se raspitate u kojim je slučajevima dozvoljena takva jezička gimnastika. Upotrebni jezik jeste podložan promenama, ali ne svakakvim i po svaku cenu. Vaši najčitalac i NAJčitalac nisu ništa bolji od ne ću i hoće te (vrlo popularno na društvenim mežama, možda bi trebalo uvesti u pravopis…). Naprotiv, gori su, jer dolaze iz ustanove kojoj je pismenost u samoj suštini. Na kraju, molim vas, navedite mi makar jedan smislen razlog zbog koga insistirate na toj glupoj konstrukciji. Koji je to razlog da ne piše najbolji ili najvredniji čitalac? Pretpostavljam da bi time uvredili gospodju koja je tu glupost prvobitno i smislila, pa je lakše da godinama izmišljate izgovore nego da se zamerite direktorki. Bruka i sramota.
Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата.
Неспорно, гордост је смртни грех. Суштинско питање је по ком критеријуму се додељују те награде – и све друге награде. Да ли су НАЈчитаоци они корисници који најчешће долазе или пролазе кроз Библиотеку. Да ли су сви запослени у Библиотеци библиотекари и да ли су у обавези да пишу и читају…