Prethodni članak
Kako je grad na rubu ponora, jednom domišljatom idejom oživeo ekonomiju i turizam
Objavljeno 10/02/2019
Iako Grad Čačak ima brojna arehološka nalazišta, počev od Gradine na Jelici do Rimskih termi u centru grada, kao i reku, jezero Međuvršje i tople izvore u Ovčar Banji, turizam nije na onim granama na kojima bi mogao da bude, a što bi pre svega donelo korist samim građanima.
Sa druge strane, pojedini gradovi veštački prave turističke atrakcije koje donose preporod lokalnim sredinama i brojne investicije. Londonski Gardijan donosi priču iz Tuzle i šta se dogodi kada posao dobiju stručnjaci.
Tuzla, treći najveći grad u Bosni i Hercegovini, početkom 2000-ih godina nije imao svetlu perspektivu. Grad je trpeo teške posledice rata 90-ih, ekonomski se borio s recesijom, niskim platama i masovnim iseljavanjem ljudi u potrazi za boljim sutra. Grad je, ukratko, tonuo, ali ne samo metaforički, već i doslovno.
Tuzla je, naime, izgrađena na obali drevnog Panonskog mora, a vekovima se s tog područja rudarila kamena so. Međutim zbog toga su početkom 2000-ih, čitavi delovi grada počeli da tonu.
Otprilike u to doba, na čelo lokalne vlasti došao je Jasmin Imamović, novi gradonačelnik. Upravo je on, piše The Guardian, ozbiljan tuzlanski problem pretvorio u najveću prednost i motor revitalizacije tog grada. Zaposlio je, naime, tim stručnjaka kako bi napravili veštačko jezero dovodeći slanu vodu na površinu i održavajući ga stabilnim. I uspeli su, 2003. godine otvoreno je Panonsko jezero, površine 1115 kvadratnih metara, koje je postalo srce gradskog života.
Prošlog leta jezero je posećivalo do 13.000 ljudi na dan, a mnoge od njih privlačila su, navodno, lekovita svojstva jedinog slanog jezera u Evropi.
Danas, piše Guardian, na nekad oronulom gradskom prostoru, odzvanja dečja cika i igra, parovi se sunčaju, a porodice šeću od i do starog grada po čuveni burek.
Tuzlanska privreda se preporodila. Turizam i uslužne delatnosti sada su dva najveća sektora, što je radikalni zaokret u odnosu na grad koji je godinama živeo od rudarstva, a koji je bio poznat po elektranama na ugalj te smogu i zagađenom vazduhu. Promena je bila velika, a nisu ju svi u startu dočekali s dobrodošlicom.
– Neki meštani bi bili zadovoljniji da se novac uložio u druge industrije, posebno oni koji su pre rata bili zaposleni u sada napuštenim rudnicima uglja i soli. Ali danas se većina ljudi slaže da su jezera bila dobar potez – ispričao je jedan od lokalnih meštana Dalibor Brkić.
Naime, drugo jezero, koje je uključivalo i arheološki park i repliku neolitnih građevina, gradonačelnik Imamović odobrio je izgradnju 2008. godine, dok je treće jezero napravljeno 2012. godine.
Primer naših suseda, inače, nije jedini primer pokušaja jačanja gradske ekonomije stvarajući ‘prirodne’ turističke atrakcije. Neki od svetski najpoznatijih primera su Palm Jumeirah, ogromno ostrvo u obliku palme, kao i The World, veštalki izgrađen arhipelag ostrva koji podsećaju na kartu sveta, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Nešto manjih razmera, ali svejedno velik projekat, je plaža Barceloneta, izgrađena 1992. godine povodom Letnjih olimpijskih igara u Barseloni. Najveća plaža glavnog grada Katalonije jedna je od najposjećenijih turističkih destinacija u Evropi, a 2017. godine posetilo ju je 8,9 miliona ljudi.
Veštačku plažu su isprobali i u Amsterdamu. Naime, 1998. godine gradske su vlasti krenule da grade veštačka ostrva istočno od gradskog centra, kako bi rešili veliki problem stambenog zbrinjavanja. No, ljudi su bili skeptični, a 2004. godine grad je imao ozbiljnih problema s prodajom novosagrađenih stambenih jedinica. Onda su napravili plažu, i projekt je, iako se pokazao vrlo skupim, uspeo.
U Čačku je Miljenko napravio zgradu na mestu bioskopa a i još jednu će uskoro. Postaće to vremenom turističke atrakcije…
Nama je dovoljna Ovčar Banja da turistički procvetamo
Samo litice Kablara nude toliko potencijala za planinarenje i ljubitelje ekstremnoih sportova da bismo komotno mogli sve drugo da zapostavimo. Da ne govorim o ostatku prirodnih bogatstava, planinama i rekama, arheološkim nalazištima, pa manastirima kao osnovi verskog turizma, pa banje, pa seoski turizam, pa klopa po kojoj smo čuveni…
Ali ne, onaj seljak od Miluna i SNS talog pare guraju samo u kojekakve manifestacije sufiksom -JADA, da bi iste posle vratili u svoje lične džepove.
A realno, sve i da se sad odluče naprasno da počnu da rade kako valja, kome bi poverili posao kad su svi mladi i stručni ljudi napustili grad?
Sve rečeno.
Stop naprednoj pljacki!
Evo ideje za „stručnjake“ u TO : da Dom kulture pretvore u najveću pecenjaru na Balkanu ,… a iz fontane „d’izbija ‘ladan spricer“ !!!
Jelica planina je neiskorisćen potencijal, staze za biciklizam i pesačenje, Gradina na Jelici, vidikovac Crna stena, Jelička sveta gora sa manastirom Stjenik i dr, pećina Sv. Jovana Stjeničkog, Zdravljak…!
Zdravstveni, sportski i verski turuzam na jednom mestu, ali neko nema ni sluh ni inteteresa da se razgovara o tome (mislimo na TOČ), samo jedna mala grupa entuzijasta radi na tome, sporo ali dostižno, da u buduće planina Jelica dobije što zaslužuje, a to su dobronamerni turisti, planinari, biciklisti i avanturisti.
Mi imamo reku koja prolazi kroz grad….imamo i naselje uz samu obalu reke…Ljubićski Kej…gde treba tako malo i pametno odraditi par poteza i dobili bi mnogo neočekivano brzo…JEDNOG DANA ĆE NEKO IMATI SVEST DA NAM JE PRED NOSOM REŠENJE ZA JAČI I LEPŠI GRAD ZA NAS PA I ZA DRUGE KOJI BI NAS POSEĆIVALI
Propustena sansa za Cacak na vodi. Propala Milunova ideja, da napravi romsko naselje na gradskoj plazi. Zato je Karadordeva najveca turisticka atrakcija.
Bog nam dao, al nam Djavo ne da
Mi smo na nivou onih žardinjera ispred opštine. Čija je ono ideja i ko je projektovao ono ruglo?
Zoo vrt u LaGergaCity…
Koji potencijal, koje biciklističke i pešačke staze, gde god krenete, bačene kese, flaše, i po koji šporet ili veš mašina.
Treba prvo sve to očistiti, potom urediti, pa se tek onda nadati da nam dođu neki turisti.
Turisticki potencijal Cacka je celavi kobilar iz Ercega, njegova potporna tetka i zid kraj tetkine kuce. A turisticko putovanje u Ercege bilo bi pravo poklonicko putesestvije. Da vide ljudi gde rastu kobilari i koja je „blagodet“ zadesila Cacane.
Celavi kobilar je ogledni primer socijalne anomalije koja se dogadja jednom u 1000 godina.
Gondola je spas!
Kobilarov potpornjak je spas.
samosami CENTAR ČAČKA sa rimskim termama dao bi putokaz NORMALNOM ČOEKU… ALI posle drugog svetskog rata koji je na ovim prostorima nekako više ostao poznat pod nazivom SOCIJALISTIČKA REVOLUCIJA – tamo negde posle oktobra 1944. novim vlastodržcima – nije zinulo dupe samo da pobiju što više tzv NARODNIH NEPRIJATELJA – neg su rešili da se nasele u samom centru nekadašnjeg turskog vašarišta – pa su ni manjr ni više začeprljali nešto dublji temelj iza samog HOTEL KRENa – ali kada su videli da tu postoji tragova nekadašnjih stanovnika moravske doline MUDRO SU ĆUTALI sve dok bivšim čobanima nije sazidan nov kkrov nad glavom, ustrojen po ruskom sistemu, po kom ih ja baš kurac boleo i za one pre njih ali i za one posle njih, važno im je bilo samo da je hotel-krenov kazan bio na dohvat ruke… današnji čačanski vlastodržci su istih kapaciteta, a velika većina njih su direktni potomci onoh čobana sa hotel-krenovog kazana …
Od ovih se očekuje da unište tragove postojanja. Nije moguće da bilo šta pametno smisle. Ne pada mi na pamet ni da njima dajem ideje. Da ih sklonimo, od njih ne sme ni kamenčić da ostane pa da gradimo grad i okolinu. da ga očistimo i uredimo i razvijamo samo dve stvari: poljoprivredu i turizam. A kako, e, pa kad vas sklonimo.