I šta još ima da je tu nejasno

Engleski književnik Tomas Lav Pikok verovatno nije ni slutio, kada je davne 1829. godine spajanjem grčkih reči kakitos – najgori i kratos – vladavina, a što znači vladavina najgorih, da će ta njegova kovanica, nepogrešivo definisati ono sa čim se, nepuna dva veka kasnije, suočavaju Srbistan i Srbistanci.

I zaista, nema dana a da nas ova kovanica brutalno tresne po glavi kada se suočimo sa bahatošću i bezobzirnošću gospodara Vučića i njegovih s koca i konopca skupljeni naprednjaka. A kamo sreće da narod srbistanski onog 5. oktobra nije slepo poverovao da je za uspostavljanje države utemeljene na vladavini prava potrebno samo s trona skinuti Kurtu. Da se nije prepustio letargiji nesvestan da će se jednog dana opet naći tamo gde je bio na razmeđi dva milenijuma. Da će mu sudbinu krojiti oni isti što su mu bespovratno straćili dvanaest godina života nametnuvši mu kakistokratiju kao dominantan oblik uređenja kojim se obesmišljavaju elementarne civilizacijske vrednosti.

Uzmimo samo za primer ekipu koja je nedavno u Parizu svojim prisustvom, naravno o trošku građana, uveličala izložbe o Vojvodi Petru Bojoviću i Ovčarsko-kablarskim manastirima. Nije li se i na primeru marvenjaka kome je ničim izazvanom zapalo da se stara o društvenim delatnostima i gradskog većnika zaduženog za mlade i kulturu, eksperta za organizaciju žurki namenjenih čačanskoj “naprednoj” omladini potvrdilo da pametni ljudi neprestano sumnjaju u sebe dok one druge krasi nemerljivo samopouzdanje? Nije li odlukom da Čačak i čačansku kulturu u Parizu umesto autora izložbe, reprezentuju partijski stručnjaci opšte prakse, sa rasponom znanja od čuvanja ovaca do nuklearne fizike, Čačanima po ko zna koji put nedvosmisleno stavljeno do znanja da su diplome i stručnost nebitni u odnosu na partijsku knjižicu valadajuće SNS? I na stranu to što su u Čačku “zaboravili” autore već su čak iskulirali i čačkonačelnika Milunčeta, od onomad vrsnog poznavaoca Prvog svetskog rata, koji je pariskom čovečanstvu mogao da upriliči učin i objasni im sve što su oduvek želeli da čuju o Velikom ratu, ali nikog stručnog nije bilo da im to kaže.

Pa šta onda ima da bude nejasno u tome zašto je na srbistanskim ulicama sve više nezadovoljnih, pa je gospodar Vučić bio primoran da ponovo aktivira naprednjački putujući cirkus?

Pa rođaci, logično je da kada nepravda postane zakon, kako je toi rekao Gandi, a bahatost i bezobzirnost vlastodržaca uobičajena pojava, pobuna postane dužnost svakog građanina, pa stoga političare i pelene treba često menjati iz istog razloga.