Stiglo zahlađenje i kiša, mart topliji

Srećom, neće dugo potrajati jer nas već od sredine iduće nedelje očekuje ponovni porast temperature, kažu meteorolozi.

Meteorolog u RHMZ Slobodan Sovilj rekao je da je tokom noći stiglo naoblačenje s kišom, a da nas u petak očekuje zahlađenje najpre u severnom delu zemlje, a onda i u ostalim krajevima. Na planinama se očekuje sneg.

Prema prognozi RHMZ, u petak možemo očekivati kišu, koja će potom preći u sneg.

Na planinama će biti snega uz manje povećanje visine snežnog pokrivača, a krajem dana i uveče kiša će preći u sneg ponegde i u nižim predelima centralne i južne Srbije, dok se na severu očekuje prestanak padavina i postepeno razvedravanje.

Duvaće umeren i jak severozapadni i severni vetar.

U subotu nas očekuje vetrovito vreme, ujutru slab i umeren mraz, tokom dana na severu i zapadu pretežno sunčano, u ostalim krajevima umereno do potpuno oblačno mestimično sa snegom uz formiranje manjeg snežnog pokrivača, a ponegde i u nižim delovima.

Krajem dana očekuje se prestanak padavina i slabljenje vetra. Još sutra će temperatura biti između četiri i 11 stepeni, a uveče, u toku noći između petka i subote očekuje se veći pad temperature.

Za vikend se može očekivati jutarnji mraz, od minus 7 do minus 2 stepena, a u nedelju čak minus 10 stepeni u nekim mestima.

Maksimalna temperatura biće oko ili malo iznad nule, kaže Sovilj.

U nedelju se očekuje hladno jutro sa slabim i umerenim mrazem, pre podne pretežno sunčano, a posle podne prolazno naoblačenje, ponegde sa kišom i snegom.

Od srede skok temperature

U prvoj polovini iduće nedelje očekuju se temperature od tri do osam stepeni, a od četvrtka opet porast temperature, iznad 10 stepeni.

Sovilj kaže da se u martu očekuju temperature iznad prosečnih vrednosti i da će takozvano „pozitivno odstupanje“ biti za oko jedan stepen.

On navodi da se drastične promene vremena praćene naglim porastom i padom temperature mogu očekivati i tokom marta i aprila. U RHMZ ističu da je takvo vreme karakteristično za ovaj period, odnosno kraj zime.

Klimatolog Vladimir Đurdević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu kaže takođe da su jedna od slika klimatskih promena upravo drastični „skokovi“ iz toplog u hladno vreme.

„To često bude drastično i u uslovima izmenjene klime možemo i u budućnosti očekivati nagle skokove i padove temperature“, rekao je Đurđević.

On je kao primer naveo da je subjektivni osećaj da je januar bio hladniji nego ranijih godina, ali da je gledajući po temperaturama ipak bio topliji u odnosu na prosek.

Primetno je, kaže, da ovaj deo regiona „ide“ ka toplijem režimu, sa povremenim zahlađenjima.

„Klima je toliko pomerena da nam se ne može desiti ne znam koliko hladna zima. Možemo očekivati rekordno tople mesece, kao april prošle godine, i cela prošla godina koja je bila najtoplija ikada u Srbiji, od kada postoje merenja“.

On je podsetio da je april prošle godine bio topliji od prošečne temperature u maju.

Stručnjaci RHMZ izmerili su da je aprilska prosečna temperatura bila 18,7 stepeni, što znači da su odstupanja iznosila skoro šest stepeni.

Klimatske promene utiču na sve segmente društva

U klimatskim uslovima smo se toliko pomerili da mesec koji treba da bude hladniji, u stvari je topliji i ovo nije jedini primer. Imali smo još meseci sa tako velikim anomalijama koji se dešavaju jednom u nekoliko stotina godina, kaže Đurđević.

Kako navodi, sve učestalije možemo očekivati toplotne talase, i njih je sada dva puta više nego ranije.

„Od pet toplotnih talasa, tri su posledica klimatskih promena“, ukazuje profesor Đurđević.

Što se tiče posledica klimatskih promena, Đurđević ističe da one imaju uticaj na gotovo sve segmente društva, posebno pogađaju poljoprivredu, a loše utiču i na zdravlje stanovništva.