Prethodni članak
Preminula profesorka Gimnazije Ljubica Spasić
Objavljeno 27/02/2019
У уторак, 26. фебруара 2019. године преминула је Љубица Буба Спасић, дугогодишњи професор српског језика и књижевности у Гимназији у Чачку.
Љубица Спасић је радила и у Основној школи Филип Филиповић а од септембра 1993.године у Гимназији у Чачку све до новембра 2017.године када је отишла у заслужену пензију
Комеморација поводом смрти Љубице Бубе Спасић одржаће се у четвртак, 28.2.2019.године у 11 часова у Гимназији у Чачку у учионици бр. 19, а сахрана ће се обавити истог дана на чачанском гробљу у 13 часова.
Olaze najbolji vecna joj slava.
Najbolja razredna na svetu, razumna , nacitana i sve najlepse osobine sto krase jednu damu. Poslednji pozdrav od Ivana.
Divna dama, velicanatvena i neponovljiva. Neka Vas andjeli cuvaju.
Kada sam 94.godine kročila u Gimnaziju dočekale su me nežne reči predivne Ljubice Spasić. Ona je, nama, tadašnjim djacima, bila mnogo više od nastavnika. Bila nam je prijatelj, roditelj, podrška, uzor…Bila je prelepa, nasmejana, dostojanstvena, zauvek mlada, posebna, naša Buba… Takva će i ostati u mom sećanju…
Hvala za sve!
Za samo mesec dana, na žalost, napustili su nas izvanredni profesori- prof.dr Veljko Brajović, prof.dr Bokan, prof. Buba Spasić, prof.dr Željko Papić. Slava im i neka počivaju u miru.
Divna zena. Vecna joj slava. I saucesce porodici.
Zbog ovakvih ljudi sam uvek mislio da je Cacak lep grad za ziveti u njemu
Život je rijeka što brzo teče
i nikad ne znaš što sutra nosi.
Kad jednom priđeš oceanu smrti,
uzvodno ne možeš, bez obzira tko si.
Onda te preuzme vjetar morski
pa se u visoke oblake digneš.
Padneš ko obična kapljica kiše;
do nove rijeke ponovno stigneš.
Pa opet tečeš; nose te struje
i vrte virovi sreće i tuge.
Ne ideš kud hoćeš, plutaš kud moraš,
jer vezan si nitima nebeske duge.
Dok slijediš svoje sebične želje,
nose te vali ko trulu granu.
I uvijek moraš nizvodno ići,
jer sve rijeke teku na jednu stranu.
Nekad si na vrhu, nekada na dnu,
a nizvodno dolje čeka te slap.
Onda se uskoro u ocean sliješ,
pa zatim ponovno postaneš kap
Nikada necu zaboraviti da je pricala sa srecom kako mi u gimnaziju ulazimo kao deca,a izlazimo kao ljudi. Toliko ponosna, prava dama. Volimo Vas, počivajte u miru.
Divan čovek i odličan profesor.
Divan profesor a jos divniji covek. Ponosan sam sto mi je predavala. Hvala Vam za sve. Neka Vas andjeli cuvaju.
Volimo Vas.
A
Razredna, neka vam je laka zemlja, pocivajte u miru.
Moj prijatelju, mene više nema,
Al nisam samo zemlja, samo trava,
Jer knjiga ta, što držiš je u ruci,
Samo je deo mene koji spava.
I ko je čita u život je budi.
Probudi me, i biću tvoja java…
Hvala Vam na svim životnim lekcijama, toplim rečima i širokim osmesima.
Iduće godine biće 50 godina kako sam maturirao u našoj Gimnaziji “ Filip Filipović“.
Znajte deco da ste zavrsili najbolju školu koja će vam mnogo značiti u daljem školovanju i u životu. U našoj školi uvek su bili dobri i pažljivo odabrani profesori.
Volim sto ste tako pažljivi prema profesorki i tako treba.Vi i mi stariji gimnazijalci smo ekipa kao Zvezda ili Partizan.
Saučešće porodici preminule prof. Spasić.