Premijerka u klin, državni sekretar u ploču

Дијалог и изградња поверења између власти и новинарских удружења неопходни су за израду и примену Медијске стратегије, нагласила је премијерка Србије Ана Брнабић на отварању јавне расправе о нацрту Медијске стратегије, коју је организовало Министарство културе и информисања  у Београду.

Само дан пре тога на јавној расправи коју је о нацрту Медијске стратегије организовао Национални конвент о ЕУ у сарадњи са Друштвом информатичара Србије и Радном групом НКЕУ за поглавље 10, Александар Гајовић државни секретар у Министарству културе и информисања рекао је „да је важност Медијске стратегије предименизонирана“.

Очито је да премијерка и државни секретар не деле истоветно мишљење о значајном стратешком документу и да је питање уређења медијске сфере у Србији за премијерку од велике важности, а за државног секретара је од малог значаја.

Брнабић: Стратегија новинарским удружењима, па Влади

(Извор: Фонет/Данас)

Председница Владе Србије Ана Брнабић обећала је представницима новинарских удружења да ће, након јавне расправе и усвајања примедби, бити у могућности да виде финални нацрт Медијске стратегије пре него што о том документу буде одлучивала Влада Србије.

На отварању дебате о медијској стратегији у Београду, Брнабић је оценила да је у процесу израде тог документа неопходан дијалог и изградња поверења између власти и новинарских удружења. Без тог каквог таквог поверења, ми нећемо моћи да идемо даље, рекла је Брнабић.

Она очекује да ће Радна група у некој форми наставити да ради како би Медијска стратегија била примењена. Уставни амандмани и медијске слободе су од пар екселанс друштвене важности и зато је моје присуство неопходно како бих указала свима колико су те две теме важне за напредак нашег друштва, оценила је Брнабић.

Заменица амбасадора Европске уније Матеја Штамцар Норчич је напоменула да је Европска комисија позвала Србију да се све заинтересоване стране укључе у израду медијске стратегије. Ово је позитиван пример инклузивности који треба следити и у другим областима, рекла је Норчич. Потребно је, сугерисала је Норчич, створити боље окружење за рад новинара и да је задовољна што је у нацрту Медијске стратегије посебна пажња посвећена безбедности новинара.

Европска комисија ће наставити да пажљиво прати усвајање документа и његову примену, најавила је Норчич, наглашавајући да слободни медији доприносе развоју демократије. Заменик шефа Мисије ОЕБС Џозеф Мелот оценио је да нацрт Медијске стратегије нуди конкретна решења за проблеме у медијском сектору и да је ОЕБС поносан што је подржао израду тог документа. Крајњи циљ је да Србија преузме одговорност у погледу слободе медија, етике и прихватању критичког и аналитичког извештавања о релевантним друштвеним питањима, нагласио је Малот. Надамо се да ће завршни документ остати у највећој мери веран садашњем нацрту. Стратегију треба користити као средство рада за стварања здравог медијског окружења, рекао је Малот. Он је истакао да је слобода медија предуслов за демократију, а као важан предуслов медијских слобода је навео безбедност новинара. Напади на новинаре у Србији завређују појачану пажњу.

У свеобухватном нацрту Медијске стратегије установљавају се решења за јачање владавине права, уверен је Малот. Он је најавио да ће ОЕБС пратити спровођење Медијске стратегије и да је спреман да помогне у развоју релевантног законодавства. Председник Радне групе Дејан Стојановић верује да је Радна група дала све од себе и направила добар документ који ће помоћи у промоцији медијских слобода у Србији.

Потпуно супротне ставове од српске премијерке и званичника ЕУ имају државни секретар Гајовић и члан бивше Радне групе за писање нацрта Медијске стратегије Станко Црнобрња, који је уједно и члан Радне групе НКЕУ за поглавље 10. 

Најпре питање је и како су се њих двојица нашли у улози уводничара на јавној расправи у организацији Националног конвента о ЕУ, када ниједан од њих није учествовао у писању нацрта Медијске стратегије који је дат на јавну расправу. 

– Државни секретар се појављује као уводничар у расправи без сагласности Министарства и износи ставове који нису званични и службени ставови Министарства. Ако је хтео да даје свој приватни суд о нацрту Медијска стратегије то је требао да уради као грађанин, а не као државни секретар. Овако испада да он прича једно, а премијерка нешто сасвим друго. Уосталом Гајовић је познат по томе што воли неовлашћено и некомпетентно да прича о нечему што суштински и не разуме. Наступ другог уводничара Станка Црнобрње је апсурдна слика Србије данас.  Човек који је учествовао у писању претходног нацрта Медијске стратегије, која није угледала светлост дана јер је одмах стављена у фиоку као апсолутно неприхватљива, сада кандила као уводничар за представљање нацрта Медијске стратегије коју је писао неко други – каже Стојан Марковић, члан Радне групе која је писала нацрт Медијске стратегије о коме је вођена јавна расправа. 

Гајовић: Медијска стратегија ће кроз јавну расправу бити унапређена

Државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић изразио је уверење да Медијска стратегија неће остати у облику у ком је сад у фази Нацрта, већ да ће кроз јавну расправу бити унапређена, а да ће министарство своје мишљење о том документу дати када то од њега буде затражено.

Гајовић је изјавио да је важност Медијске стратегије предименизонирана.

– Јесте то важан документ, често сам га називао „медијским уставом“, али је он, такав какав је, мање обавезујући од закона које имамо и чија допуна и измена тек следи – истакао је он.

Уздржао бих се од критике текста Нацрта, рекао је Гајовић на седници Радне групе Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) за Поглавље 10 у Народној скупштини, која је разматрала Нацрт стратегије развоја система јавног информисања у Србији.

Свако има право на своје мишљење, своје мишљење ћемо изразити у тренутку кад се, како је у процедури предвиђено, од Министарства затражи мишљење, због тога не бих изговорио ниједну реч критике, рекао је Гајовић.

Добро је, како је рекао, да имамо Нацрт и да имамо око чега да дискутујемо, а видећемо какав ће бити Акциони план. Гајовић је додао да је стратешко питање јавни интерес и да верује да ће се искристалисати кроз јавну расправу. Јавни интерес, право грађана на јавно информисање, јесте Свети Грал, за њим трагамо и надамо се да ћемо га наћи, закључио је Гајовић.

Црнобрња: Хаотичан систем без озбиљних регулатива

Члан Радне групе Станко Црнобрња указао је да у тренутку док се ради Медијска стратегија у Србији траје миграција са аналогног на дигиталне медије, која то не препознаје.

Тај нови еко систем створен је хаотично без озбиљних регулатива државе и сада је ова стратегија покушај да се настави континуитет претходне која је имала много мањкавости, рекао је Црнобрња.

Један од елемената тог континуитета је инсистирање да се држава потпуно укине у власништву медија, а да се истовремено од државе траже значајна средства да би се суфинансирали приватни медији, навео је он.

Према његовом ставу, требало би укинути Регулаторну агенцију за електронске комуникације (РАТЕЛ) и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и направити јединствено тело. Како је оценио, стратегија не препознаје многе „тамне зоне“ које би требало уредити да би медији најбоље функционисали. Указао је и да се стратегија не бави предузећем Емисиона техника и везе, који је стратешки систем, нити мултиплексима.

______________________________________________________________