Pozitivan primer osnovne škole u Čajetini

Od 1965. godine na prostorima bivše SFRJ beleži se stalni trend rasta upotrebe psihoaktivnih supstanci, naročito tokom poslednjih decenija prošlog veka koje su obeležili ratni sukobi i porast stope kriminala. Zloupotreba psihoaktivnih supstanci je u Srbiji sve prisutnija među mladima, a da zlo bude veće, kao i kada se govori o konzumiranju duvana i alkohola i kada je reč o narkoticima, granica životne dobi u kojoj mladi dolaze u kontakt sa narkoticima sve je niža tako da su zavisnici sve prisutniji među mladima koji su još uvek daleko od granice punoletstva.

OŠ „Dimitrije Tucović“ Čajetina – objekat škole na Zlatiboru

Droga se može naći svugde i na svakom mestu: na ulici, u školama, kafićima, klubovima. Ne samo u gradovima, već i u selima. Prema podacima “Zavoda za bolesti zavisnosti” u Beogradu, što se narkomanije tiče, broj otvorenih kartona je godišnje oko 330, a broj recidiva oko 800. Kroz hitnu službu ove ustanove obavljeno je 1.400 pregleda tj. intervencija prošle godine. Najčešće korišćena prva droga je marihuana i hašiš, a njih prate, zavisno od godina narkomanskog staža, medikamenti (sedativi, trodon…), heroin, sintetičke droge i, konačno, mešano, „sve što se ima i što se nađe“. Sva dosadašnja istraživanja koja su u Srbiji sprovedena na temu zloupotrebe narkotika kod mladih, nedvosmisleno ukazuju da je droga najprisutnija kod mladih uzrasta između 14 i 25 go­di­na. Najprisutniji i nadostupniji narkotik na srpskom ilegalnom tržištu predstavlja kanabis, odnosno indijska konoplja ili trava i njeni derivati kao što su hašiš i hašišovo ulje. Prema pro­­­­cenama “Zavoda za bolesti zavisnosti”, iz 2010. godine, samo u Beogradu je u tom periodu živelo oko 35.000 nar­ko­ma­na, a pretpostavljalo se da je u celoj Srbiji, u tom trenutku, bilo oko 80.000 zavisnika od droge.

Istraživanja koja su sprovođena tokom sedme i osme decenije prošlog veka, ukazivala su da je zloupotreba droga, pre svega, prisutna u gradskoj sredini i to uglavnom u velikim gradovima, dok se u manjim sredinama ona svodila na izolovane slučajeve. Međutim, od devedesetih godina prošlog veka droga je sve prisutnija i u manjim sredinama, a povećana učestalost narkomanije beleži se ne samo u gradskim sredinama, već i u selima, kako po obimu tako i po pojavnim oblicima. Kada je reč o mladima, istraživanja su pokazala da društveno okruženje predstavlja odlučujući faktor za ulazak u svet korisnika psihoaktivnih supstanci. U ovoj kategoriji korišćenju psihoaktivnih supstanci, kako navodi dr Tatjana Jovanović, najviše doprinosi vršnjačko okruženje, kao inicijalno, u odlučivanju o započinjanju upotrebe alkoholnih pića i droga.

– Isto važi i za mlade na selu koji su, zahvaljujući sve dinamičnijim i intenzivnijim vezama grada i sela, jednako izloženi riziku, ali sa otežanim i ograničenim uslovima za rešavanje njihovog problema – objašnjava dr Tatjana Jovanović.

Mada brojna istraživanja koja su tokom poslednjih decenija sprovedena u Srbiji ukazuju na činjenicu da su i male sredine podjednako ugrožene zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, na osnovu primera Čajetine, odnosno Osnovne škole “Dimitrije Tucović”, može se zaključiti da se pomenuti rezultati istraživanja ne mogu posmatrati kao pravilo. Naime, uprkos činjenici da se ova škola nalazi u neposrednoj blizini jednog velikog turističkog centra kakav je Zlatibor, gde tokom godine cirkuliše veliki broj turista i da čak ima istureno odeljenje na Zlatiboru, kako objašnjava Jelena Žugić, pedagog u OŠ “Dimitrije Tucović”, kod učenika ove škole, posebno onih u višim razredima, nije primećena zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

 – Osnovni razlog zbog čega mi u Čajetini nemamo problema sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, prevashodno droga, predstavlja činjenica da smo mi mala sredina gde se svi ljudi znaju. Na drugoj strani, evidentna je jako dobra saradnja na nivou lokala. Sarađujemo i sa Centrom za socijalni rad i sa policijom i onda, bilo šta da se registruje što odstupa od uobičajenog ponašanja, odmah se reaguje. Drugim rečima, ne dolazimo u situaciju da se desi nešto alarmantno pa da tada reagujemo, već se trudimo da na vreme predupredimo neke neželjene pojave čim se pojave prvi sitni problemčići. Bitna stvar je to što je u našoj sredini porodica i dalje na prvom mestu, pa roditelji, uprkos tome što je veliki deo njih zauzet poslom, ipak posvećuju dovoljno pažnje vaspitanju dece. Nemamo problema u saradnji sa roditeljima što je veoma čest slučaj u većim sredinama gde u sled trke za karijerom i novcem mnogi roditelji jednostavno nemaju vremena za svoju decu i njihove probleme. Osnova prevencije se bazira na saradnji obrazovnih ustanova i roditelja, što ne znači da mi u školi ne praktikujemo i ostale preventivne programe koji se projektuju u Ministarstvu prosvete ili lokalnoj samoupravi – objašnjava Jelena Žugić, pedagog u OŠ „Dimitrije Tucović“, sa kojom smo razgovarali u isturenom odeljenju ove škole na Zlatiboru.

Osim programa koje kreira Ministarstvo prosvete, u OŠ „Dimitrije Tucović“ sprovodi se i program unapređenja bezbednosti koji škola realizuje u saradnji sa policijskom stanicom u Čajetini.

– Ovim projektom obuhvaćene su teme narkomanije, alkoholizma, nasilja u porodici… Ovim programom, kojim su obuhvaćene sve škole na nivou države, a koji se u našoj školi sprovodi već dve godine za redom, obuhvaćeni su učenici prvog, četvrtog i šestog razreda. Prošle godine u našoj školi je u okviru projekta „Škola bez droge – sigurno mesto za učenike“, rađena forenzička provera prisustva narkotika u školi. Ovaj projekat je realizovan u saradnji sa Udruženjem građana „Euro Horizont“ i Ministarstvom zdravlja. Tom prilikom uzeti su brisevi sa klupa, naslona stolica, kvaka na vratima učionica i toaleta… i, tom prilikom, nije otkriveno prisustvo bilo kakve vrste doge, ni u školi u Čajetini, ni u isturenom odeljenju na Zlatiboru. Specifičan vid prevencije predstavlja vannastavno angažovanje učenika u sekcijama koje naša škola organizuje – objašnjava školska psihološkinja Marija Novaković.

Dosadašnja iskustva iz čajetinske OŠ „Dimitrije Tucović“ nedvosmisleno ukazuju da su, za razliku od svojih vršnjaka u većim mestima, deca u ovoj sredini pošteđena izazova i rizika koje nose psihoaktivne supstance, ali, do relevantnih podataka, kada je reč o srednjoškolcima, nažalost, nismo uspeli da dođemo, budući da se u jedinoj čajetinskoj srednjoj školi, „Ugostiteljsko – turističkoj“ školi, iz samo njima znanih razloga, nisu odazvali na molbu portala „Ozon press“ da učestvuju u realizaciji ovog medijskog projekta.

Tekst realizovan u sklopu projekta “Mladi i psihoaktivne supstance” koji sufinansira Opština Čajetinau skladu sa Konkursom za obezbeđivanje sredstava iz budžeta opštine Čajetina za 2018. godinu za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

___________________________________________________________