Kritični period prelaska u srednju školu

Sva dosadašnja istraživanja, na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod školske omladine, nedvosmisleno ukazuju da početak srednjoškolskog obrazovanja predstavlja prelomni period u kome mladi dolaze u kontakt sa drogama, duvanom i alkoholom. Ovo potvrđuje i nedavno istraživanje koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, na osnovu koga se da zaključiti da je kritični period za prvi susret sa psihoaktivnim supstancama, za većinu učenika, 14. i 15. godina života. Kako ističu u “Batutu”, neophodno je da se šira društvena zajednica i institucije fokusiraju na preventivne aktivnosti upravo sa ovom ciljnom grupom, budući da je, sudeći na osnovu ovog istraživanja, evidentno da je svaki osmi učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji probao marihuanu. Na drugoj strain, osim marihuana, u ovom uzrastu se beleži i porast konzumiranja duvana i alkohola, koji se kod osnovaca svodi, bez obzira o kojoj sredini je reč, na izolovane slučajeve.

OŠ „Dimitrije Tucović“ Čajetina, izdvojeno odeljenje Zlatibor

Konzumiranje alkohola među mladima u Srbiji je u poslednje vreme prisutno u veoma visokom procentu. Uprkos tome, bez obzira na mere prevencije ili represije, i dalje je evidentno da na nacionalnom nivou ne postoji sveobuhvatna strategija i strukturisanje aktivnosti koje se bave ovim problemom. S obzirom na to da je u Srbiji konzumacija alkohola društveno prihvatljiva, alkohol je prisutan u različitim prilikama, od slavlja do žalosti, kao i u svakodnevnom životu. Ovaj problem utiče na mlade koji sve ranije počinju da konzumiraju alkohol, čime alkohol postaje deo njihove svakodnevice. Stoga je potrebno podići svest o postojanju ovog problema koji je sve prisutniji u današnjem društvu, kao i njegovom uticaju na rast i razvoj mladih.

Najveći broj mladih probao je alkoholna pića tokom života, s tim da je kod dečaka primećena veća učestalost, raniji početak i veće količine konzumiranog alkohola. Prema rezultatima istraživanja iz 2008. Godine, koje je sprovedeno među mladima uzrasta od 16 godina u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, devet od deset adolescenata, bar jednom tokom života, popilo je jedno ili više alkoholnih pića. Mladići su, kada je konzumiranje alkohola u pitanju, zastupljeniji u većem procentu u odnosu na devojke, pa tako 89,9 odsto ispitanih mladića navodi da je bar jednom u toku života probalo alkohol, dok je, na drugoj strain, tako nešto navelo 88,3 procenata devojaka. Učenici gimnazija i srednjih stručnih škola su u konzumiranju alkohola zastupljeniji u odnosu na učenike srednjih zanatskih škola. Najveći procenat mladih koji je konzumirao alkohol je u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, a zatim u Beogradu, dok je najmanje adolescenata iz centralnih područja Republike Srbije. Istovremeno, učenici iz velikih i malih gradova u većem procentu probaju da piju alkohol od učenika iz seoskih sredina.

Jelena Žugić

– U poslednjih pet – šest godina, u OŠ „Dimitrije Tucović“ u Čajetini, nismo imali nikavih problema koji se odnose na pušenje u krugu škole ili upotrebu alkohola među učenicima. Međutim, učenici, iz nekog razloga koji ne mogu da objasnim, kako pređu u srednju školu tako počinju da puše i piju. Nažalost alkohol je, ne samo u našoj sredini, već na nivou čitave Srbije, društveno prihvatljiv jer se doživljava kao deo nekakve tradicije, budući da nema tog događaja, bilo da je reč o rođendanima, slavama ili sahranama, koji ne podrazumeva i konzumiranje alkohola. Zbog toga mislim da borba protiv alkoholizma i pušenja zaslužuje podjednako angažovanje kao i kada je reč o drogama. Na osnovu dosadašnjih iskustava slobodno se može reći da je nama u opštini Čajetina alkoholizam generalno veći problem nego što je to narkomanija, jer smo došli u tu situaciju da mladi danas ne računaju da su bili u provodu ukoliko se nisu napili, što je, čini mi se, postao opšteprihvaćen trend kod mladih, odnosno jedan vid pomodarstva – objašnjava Jelena Žugić, pedagog u čajetinskoj OŠ “Dimitrije Tucović”.

Početak konzumiranja alkohola vezuje se  prvenstveno za vršnjačke grupe i to, kako su brojna istraživanja pokazala, u uzrastu između 13. i 17. godine. Mladi konzumiranje alkohola uglavnom  doživljavaju kao dokaz odrastanja, pa alkohol, po njihovom shvatanju, predstavlja potvrdu da su odrasli. U nekim slučajevima alkohol predstavlja način da se uklope u društvo, da budu “veliki” i “važni” ili pak prihvaćeni od strane vršnjačke grupe. Specifičnosti pijenja kod mladih su i to da se oni najčešće ne obaziru na posledice, piju u “rundama”, često se međusobno takmiče u količini ispijenih pića i kombinuju alkohol i druga sredstva koja izazivaju zavisnost.

Procjenjuje se da danas svaka četvrta porodica ima člana alkoholičara. Obeležje današnjeg vremena, u kojem je pijenje izgubilo odlike nečeg opasnog, zabranjenog i štetnog, nikako nam ne ide na ruku u borbi sa sve većim brojem alkoholičara među mladima.

Tekst realizovan u sklopu projekta “Mladi i psihoaktivne supstance” koji sufinansira Opština Čajetinau skladu sa Konkursom za obezbeđivanje sredstava iz budžeta opštine Čajetina za 2018. godinu za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

______________________________________________________________