Prethodni članak
Glas Biblioteke
У оквиру манифестације ШТАМПНА РЕЧ 2018 Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” је у новим просторијама установе, у четвртак 7. марта, промовисала 24. издање часописа за библиотекарство „Глас библиотеке”.
Стручно гласило, у издању чачанске Библиотеке, на око 170 страна, доноси девет чланака, стручних радова, приказа књига, портрета и библиографије који су подељени у четири рубрике: „Мрежа”, „Угао”, „Поглед” и „Библиографија”. Текстове потписују библиотекари и професори са Филолошког факултета у Београду, из Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске, Градске библиотеке у Новом Саду, Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” у Нишу, Библиотке Правног факултета у Београду, Института Лајбниц за источне и југоисточне европске студије у Регенсбургу и Градске библиотеке у Чачку. Колико је важно за библиотечку струку постојање квалитетних стручних часописа потврдила је и начелник Одељења за истраживање и развој библиотечко-информационог система Матичног одељења у Народној библиотеци Србије др Добрила Бегенишић. „Оно што карактерише овај број је заступљеност стручних радова које су писали наше колеге библиотекари из свих типова библиотека, јавних, универзитетских, специјалних и то је веома значајно за часопис који води рачуна о квалитету и баштини традицију дугу три деценије.”
Овога пута, због пресељења у нов простор, нимало није било лако упустити се у издавачки подухват и одговорити на све захтеве које издање оваквог формата подразумева. Директор Градске библиотеке и уредник часописа др Богдан Трифуновић је то нагласио и додао: „Овај број је настао у ванредним околностима пресељења Библиотеке у нову зграду, те је и добар део редакције био ангажован на потпуно другим пословима, али смо пронашли времена и снаге да се успешно изборимо са тим и да на време објавимо 24. по реду стручно гласило”.
Програм је водила библиотекар Тијана Бежанић, која је за овогодишњи „Глас библиотеке” урадила корекцију превода сажетака и превод рада Тилмана Тегелера на српски језик. За ликовно-графичку опремљеност часописа заслужан је Зоран Јуреш, а тираж овог броја је 250 примерака.
___________________________________________________________________
Bilo bi lepo i da počne sa radom ono što je primarni zadatak biblioteke, a to je izdavanje knjiga.
Da li ste ulazili u novu zgradu? Posvuda su i dalje radnici, celofan na klima-uređajima, uopšte nije završena i spremna za otvaranje, iako su zaposleni uveliko preselili i sredili fond. Nisu oni krivi što je premeštanje biblioteke iz ranijih prostorija naređeno par meseci pre planiranog. Da je sve bilo kao što je prvobitno zamišljeno, biblioteka bi na vreme počela sa radom. Imajmo svi razumevanja.
Mislim da svima nama koji koristimo fond, bilo kao „obični“ čitaoci, bilo za istraživanja i naučni rad, uveliko „gori pod nogama“ i nestrpljivi smo, ali isto tako verujem da ćemo, kada sve bude osposobljeno, svi biti više nego zadovoljni. 🙂
Bezbednost je najvažnija i ko god da je dirigovao sumanutim navrat-nanos pražnjenjem prostorija u Domu kulture, bilo bi još gore da sad požuruje početak sa radom ako to nije na bilo koji način sigurno po same ljude i knjige koje su tu čuvaju.
Znam da su radovi u toku, ali priznaćete da neobično zvuči da se tako puno stvari dešava u novoj zgradi, a ovamo nikako da se završi ono glavno. Paradoks, možda je opravdan, ali je paradoks
Kako „puno stvari“?
Jedno otvaranje izložbe („Štampana reč“), promocija knjige (prof. Miće Milovanovića) i časopisa („Glas biblioteke“), sve unapred, odavno planirano. „Štampana reč“ se uvek održava u ovo doba godine. Isto kao i „Disovo proleće“, koje se takođe ozbiljno približilo, a problem prostora ostao.
Ne branim nikoga, samo pričam realno. Gde su drugo mogli da to prirede, a bez odlaganja?
Meni je zaista daleko problematičnije to naglo iseljenje, a biblioteka se jednostavno prilagođava situaciji kako je jedino moguće.