Forum privrednika čeka potvrdu reprezentativnosti

Posle mnogobrojnih najava i dogovora najzad je, u martu ove godine, između Grada Čačka, Foruma privrednika i Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, potpisan sporazum o osnivanju lokalnog Socijalno ekonomskog saveta. Međutim, mada je prilikom potpisivanja sporazuma o osnivanju lokalnog Socijalno ekonomskog saveta najavljivano da će on vrlo brzo početi sa radom, ni posle više od pola godine to se nije dogodilo. Naime, da bi neko udruženje poslodavaca i sindikat mogli da formiraju Savet, zakonom je propisano da pre toga moraju da dokažu svoju reprezentativnost. Za razliku od gradskog veća Saveza samostalnih sindikata, koje je to učinilo, Forum privrednika još uvek nije dokazao reprezentativnost zbog čega lokalni Socijalno ekonomski savet ne može da se registruje, počne sa radim i legitimno donosi odluke, uprkos nagomilanim socijalno ekonomskim problemima u gradu.

– Najveći problemi čačanskih radnika predstavljaju nezaposlenost, niske zarade, uslovi rada i sve češće zapošljavanje radnika preko agencija. Primer je kompanija Sloboda gde je 1.070 radnika stalno zaposleno, a oko 1.500 zaposleno na određeno vreme. Sudbina te dece je neizvesna. Ne mogu da podignu kredite niti da nešto planiraju na duže – upozorio je prilikom potpisivanja sporazuma Slobodan Jelić, predsednik Gradskog veća samostalnih sindikata.

Uprkos značaju koji Savet ima kada je reč o uspostavljanju socijalnog dijaloga na relaciji lokalna samouprava-poslodavci-sindikat,  stiče se utisak da šira javnost malo toga zna o ulozi koju ima Savet i značaju socijalnog dijaloga na nivou jedne lokalne zajednice. Da socijalni dijalog, sudeći na osnovu prakse u razvijenim evropskim zemljama, predstavlja moćno sredstvo socijalnih partnera za ostvarivanje prava svih građana u okviru razvoja evropskog socijalnog modela.

– Socijalni dijalog je prepoznat kao moćni instrument osnaživanja kompenzacionih aranžmana koji mogu delimično eliminisati negativne efekte privatizacije. Tripartitni dijalog je od velikog značaja pri rešavanju današnje ekonomske krize, obezbeđujući miran proces transformacije i unapređujući tehnologiju i kvalifikacije radnika za socijalno-ekonomski razvoj u evropskim zajednicama. Glavni cilj je unapređenje stvaranja konsenzusa i demokratske uključenosti među glavnim akterima. Strukture i procesi uspešnog socijalnog dijaloga imaju taj potencijal da reše ekonomska i socijalna pitanja, podrže dobru vladavinu, unaprede socijalni i industrijski mir i stabilnost i osnaže ekonomski progres, kao i da kreiraju aktivnosti efektivnog zapošljavanja i bave se neformalnim sektorom ekonomije. Međutim, aktivne konsultacije socijalnih partnera dobijaju ključnu ulogu, posebno u periodu uvođenja nepopularnih mera koje imaju negativan uticaj na životni standard stanovništva i pozicije zaposlenih i poslodavaca. Sprovođenje reformi na tržištu rada, kao krajnji rezultat, ima tenziju između ključnih aktera u zemlji ili regionu. Platforma socijalnog dijaloga je mesto gde možete objasniti, diskutovati i obrazložiti relevantne mere koje su predložene ili usvojene – objašnjavaju u čačanskom sindikatu.

Na drugoj strani, tema socijalnog dijaloga je ugrađena i u pregovaračko poglavlje 19. za pridruživanje Evropskoj uniji, zbog čega formiranje Socijalno ekonomskih saveta na nivou države i lokalnih samouprava ima poseban značaj.

– Socijalni partneri država članica učestvuju u socijalnom dijalogu na evropskom nivou. Evropski socijalni fond je glavni finansijski instrument kojim EU podržava sprovođenje svoje strategije zapošljavanja i doprinosi naporima za socijalno uključivanje. U oblasti radnog zakonodavstva, uređena su pitanja u vezi sa pravima radnika i njihovom zaštitom u slučaju kolektivnog otpuštanja, stečaja i preseljenja poslovanja, prava radnika da budu informisani i konsultovani o pitanjima koja se odnose na njihov rad, kao i pravila koja se odnose na radno vreme, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu. Pravne tekovine EU u ovoj oblasti usmerene su i prema uspostavljanju jednakih mogućnosti za sve, zaštiti načela jednaka zarada za jednak rad, zabrani diskriminacije po bilo kojoj osnovi i jačanju socijalnog dijaloga – navodi se, između ostalog, u ovom poglavlju.

Značaj Socijalno ekonomskog saveta prepoznali su i članovi Poslovnog udruženja Unija Čačak 2000, koje je sredinom ove godine promenilo statut i naziv u Udruženje poslodavaca Unija Čačak 2000, kako bi mali čačanski privrednici postigli reprezentativnost i uključili se u rad Socijalno ekonomskog saveta na nivou grada Čačka.

Tekst je objavljen u okviru projekta “”Privredni barometar” koji je sufinansiran kroz javni konkurs Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

____________________________________________________________