Destimulišući ambijent za pokretanje biznisa

Proces tranzicije, stihijska privatizacija, urušavanje društvenih industrijskih giganata, koji su zapošljavali na hiljade radnika i svetska ekonomska kriza, koja 2008. godine nije zaobišla ni Srbiju, glavni su uzročnici urušavanja srpske privrede i rasta stope nezaposlenosti. Razvoj privatnog preduzetništva, naročito u sferi mikro i malih preduzeća često se navodi kao jedan od osnovnih pokretača srpske privrede, ali i smanjenja nezaposlenosti, prevashodno kada je reč o mladima suočenim sa nezaposlenošću, koji se u sve većem broju iseljavaju iz Srbije.

Upravo zbog toga, od političkih promena na ovamo, širom Srbije, uz finansijsku podršku inostranih donatora i nevladinih organizacija, pokrenut je čitav niz projekata koji za cilj imaju promociju preduzetništva, kako bi što više mladih započelo sopstveni biznis i na taj način se smanjila stopa nezaposlenosti.

Kada je reč o preduzetništvu, kao i ostalim temama koje podrazumevaju društvene i ekonomske promene u Srbiji, vrlo brzo se ispostavilo da je teorija jedno, a realno stanje nešto sasvim drugo. Odnosno, da na jednoj strani mladi koji izlaze iz srednjih škola i sa fakulteta ili malo znaju o načinima pokretanja sopstvenog biznisa ili su nezainteresovani za tako nešto, gajeći nadu da će posao pronaći u državnom sektoru i na taj način rešiti egzistencijalne probleme. Upravo na tako nešto ukazuju istraživanja koja je svojevremeno među studentskom populacijom u Srbiji sprovela organizacija Građanske inicijative.

Prema rezultatima ovog istraživanja, najveći broj studenata (80,62 odsto) ima želju za pokretanjem sopstvenog biznisa. Ispitani studenti, njih 43,97 odsto, uglavnom se slažu sa konstatacijom da je privatni biznis uspešniji od poslovanja u drugim oblicima svojina, kao i da u našoj zemlji ljudi još ne znaju prave poslovne mogućnosti privatnih preduzeća sa čim se slaže 48 procenata ispitanika, što ukazuje na potrebu da se u Srbiji promovišu uspešni preduzetnici i na taj način promene određeni stereotipi koji postoje u vezi sa preduzetništvom i upravljanjem sopstvenim preduzećem. Anketirani studenti, u najvećoj meri (60,38 odsto), smatraju da se preduzetnik mora osloniti na sopstvena sredstva u funkciji pokretanja sopstvenog biznisa.

Razlog za ovakav stav može se posmatrati kao posledica nedovoljnog poverenja u banke i druge institucije koje nude finansijska sredstva za pokretanje biznisa. U prilog ovoj konstataciji ide i stav anketiranih studenata (53,74 odsto) da start up krediti poslovnih banaka nisu povoljni. Naime, studenti smatraju da su start up krediti poslovnih banaka opterećeni visokim kamatnim stopama (80,38) i dugim procesom do dobijanja sredstava (14,42 procenta). Kao bitan razlog za nepokretanje sopstvenog biznisa, anketirani studenti navode da nemaju pravu ideju (78,42), što ukazuje na neophodnost da se, u sklopu promovisanja razvoja koncepta preduzetništva, na fakultetima i visokim školama, insistira na razvijanju preduzetničkih veština.

Slično istraživanje pokazuje da, kao razlog za nepokretanje sopstvenog biznisa, anketirani studenti najviše ističu: nedovoljno finansijskih sredstava (29,43%) i nesigurnu političku i ekonomsku situaciju (20,38%). Rezultati istog istraživanja pokazuju da većina studenata (80,00%) smatra da u Republici Srbiji trenutno ne postoji odgovarajući ambijent koji stimuliše mlade za pokretanje sopstvenog biznisa. Kao razlog za ovaj stav studenti su naveli: nedostatak finansijskih sredstava (32,26%), nestabilnu političku i privrednu situaciju (29,75%) i prevelike poreze (20,30%). Kada se uz to još doda i da ne postoje specijalizovane institucije koje podržavaju mlade pri pokretanju biznisa, onda se dolazi i do razloga zbog čega se mladi nerado upuštaju u pokretanje sopstvenog posla.

Tekst je objavljen u okviru projekta “”Privredni barometar” koji je sufinansiran kroz javni konkurs Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

___________________________________________________________