Trnovit put do sopstvenog biznisa

Sudeći na osnovu mnogobrojnih izjava srpskih političara, preduzetništvo bi trebalo da predstavlja okosnicu razvoja, posebno kada je reč o mladima, budući da stopa nezaposlenosti u populaciji između 15 i 30 godina iznosi oko 50 odsto. Naime, zvanični statistički podaci ukazuju da u Srbiji, godinama unazad, posao čeka oko 90.000 mladih uzrasta između 20 i 24 godine i oko 100.000 starosti od 25 do 29 godina.

Tokom 2016. godine, koju je Vlada Srbije proglasila godinom preduzetnišva, sprovedeno je nekoliko anketa i istraživanja kako bi se stekla realna slika o tome  koliko su mladi u Srbiji zaista spremni da pokrenu sopstevni biznis i tako reše problem nezaposlenosti i koje su to teškoće sa kojima se suočavaju na putu do pokretanja sopstvenih firmi. Ako bi se tražio zajednički imenitelj svih ovih anketa i istraživanja, onda bi to svakako bio podatak da je više od 80 odsto ispitanika, srednjoškolaca i studenata, pokretanje sopstvenog biznisa videlo kao način dolaska do posla, dok su, na drugoj strani, nedostatak sredstava, odnosno početnog kapitala, procedure i troškovi osnivanja firmi, najčešće navođeni kao glavni problemi na putu do otvaranja preduzeća ili zanatskih radnji.

Uprkos činjenici da se od tada pa do danas država aktivno uključila u proces razvoja preduzetništva preko Fonda za razvoj i Nacionalne službe za zapošljavanje, vrlo brzo se pokazalo da su sredstva obezbeđena na ovaj način nedovoljna u odnosu na interesovanje. Na drugoj strani, kao ključni problem nametnula se nespremnost poslovnih banaka da finansiraju početnike u biznisu, što bankari objašnjavaju i opravdavaju velikim rizikom, budući da je dosadašnja praksa pokazala da veliki broj start up projekata propadne u prvoj godini rada. Kada je reč o kreditiranju samozapošljavanja, odnosno pokretanja sopstvenog biznisa uz pomoć kreditnih linija koje obezbeđuje Fond za razvoj, ni tu stvari ne idu baš glatko, pre svega zahvaljujući činjenici da se od onih koji apliciraju za sredstva iz Fonda traži hipotekarna garancija, što velikom broju mladih koji ne poseduju nekretnine predstavlja veliki problem. Baš kao i činjenica da je malo ko spreman da svojom imovinom garantuje za nekoga ko se upušta u vode privatnog biznisa.

– Većina poslovnih banaka kroz svoj kreditni program nudi preduzetnicima i pravnim licima kredite za investiranje i kupovinu osnovnih ili obrtnih sredstava. Međutim, manji broj poslovnih banaka odobrava kredite preduzetnicima i pravnim licima koji posluju manje od godinu dana. Banke nude start up kredite koji su kratkoročnog karaktera, u visini do 10.000 evra, s rokom otplate do pet godina. One banke koje nude kredite za započinjanje sopstvenog posla, istovremeno zahtevaju sredstva obezbeđenja u vidu hipoteke prvog reda na nepokretnostima, ugovornog jemstva pravnog lica koje ispunjava kriterijume banke, uspostavljanje zaloge na pokretnim vrednostima ili polaganje depozita koji se kreće od 20 do 100 odsto odobrenih sredstava na ime kredita. Pojedine banke nude i grejs period tokom prvih šest meseci otplate kredita. Kamatne stope na kredite za započinjanje sopstvenog posla su znatno više od ostalih kredita koji se odobravaju pravnim licima i preduzetnicima i kreću se i do 30 odsto. Ukoliko imate nameru da započnete sopstveni posao, potrebno je da imate u vidu visok nivo lične odgovornosti koji ta odluka nosi sa sobom, kao i činjenicu da postoji rizik od gubitka uloženog kapitala. Nevezano za vrstu delatnosti koju obavljate, potrebno je da pre svega testirate poslovnu ideju, a zatim je i detaljno proverite kroz izradu biznis plana, uz pomoć koga ćete lakše pribaviti investicije i sagledati sve aspekte i rizike poslovanja. Pre nego što se odlučite da li ćete uzeti kredit, pažljivo razmotrite investiciju koju finansirate na ovaj način i odaberite banku sa uslovima koji najviše odgovaraju vašim potrebama i mogućnostima. Redovnim plaćanjem obaveza po kreditu gradite urednu kreditnu istoriju, što kasnije može olakšati uzimanje novog biznis kredita, uz povoljnije uslove. Utvrdite kakva su sredstva obezbeđenja (hipoteka, zalog, menica ili sl.) potrebna za dobijanje kredita i koliki su troškovi po osnovu dobijanja neophodne dokumentacije koju banka traži, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisi u registar kod nadležnog organa, pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i drugo. Ne zaboravite da u slučaju neispunjavanja kreditnih obaveza, prema državi ili poslovnoj banci, preduzetnik sopstvenom imovinom garantuje za obaveze koje je preuzeo na sebe – savet je koji budućim preduzetnicima daje Narodna banka Srbije.

Fond za razvoj start up kredite odobrava u iznosu od 300.000 do milion i po dinara, uz rok otplate do pet godina i grejs period od godinu dana. Za razliku od kreditnih linija koje odobravaju poslovne banke, a koje prate visoke kamatne stope koje se kreću i do 30 odsto, kamata na sredstva dobijena preko Fonda za razvoj iznosi tri odsto na godišnjem nivou.

Tekst je objavljen u okviru projekta “”Privredni barometar” koji je sufinansiran kroz javni konkurs Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

___________________________________________________________