Sistemska a ne stihijska rešenja

Dok na jednoj strani državni zvaničnici najavljuju Nacionalnu strategiju za mlade, organizacije i aktivisti koji se bave mladom populacijom upozoravaju da Srbija i dalje nema jasnu, konkretnu i aktivnu strategiju za kreiranje novih radnih mesta, a koja se oslanja na otvaranje novih malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji. Što je posebno zabrinjavajuće kada su u pitanju mladi, s obzirom na to je svaka druga mlada osoba u Srbiji nezaposlena, a istraživanja pokazuju da dve trećine mladih želi da radi u javnom sektoru, koji nije nosilac ekonomskog razvoja, a u kome je već zaposleno oko 800.000 ljudi. To svakako predstavlja svojevrsan paradoks, budući da istraživanja i ankete koje su se bavile spremnošću mladih da pokrenu sopstveni biznis, ukazuju da više od 80 odsto ispitanika preduzetništvo vidi kao rešenje problema nezaposlenosti, pa se samo po sebi nameće pitanje, šta zapravo mladi žele i mogu.

– Srbija je na trećem mestu po odlivu mozgova prema poslednjem Globalnom izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Čini nam se da većina mladih ljudi u Srbiji ili sedi na birou ili radi na crno, jer je to jedini način da ekonomski opstane ili mašta o državnoj službi ili napušta zemlju. U državi u kojoj stanovništvo stari, moramo pronaći način da zadržimo mlade ljude, da podstičemo njihovu preduzimljivost, razvijamo preduzetničke veštine i omogućimo im podršku u pokretanju i vođenju biznisa, preduzetničko obrazovanje, pristup kapitalu, administrativne i poreske olakšice. Smatramo da je to posao koji se mora sistemski sprovesti počevši od obrazovnog sistema i kome mora prethoditi jasna strategija. Zbog toga tražimo od političkih partija, koje žele da učestvuju u sistemu i u vlasti, da jasno formulišu i stave na uvid programe za ekonomsko osnaživanje mladih, pre svega u oblasti razvoja preduzetništva, jer smatramo da je to jedini način da ova zemlja i njeni stanovnici dožive neku iole pristojnu budućnost – kaže Neven Marinović, direktor Smart kolektiva.

Za Program Biznis mladih Srbije samo u 2013. godini, kroz zvanične konkurse, prijavilo se oko 2.200 mladih, a u Smart kolektivu kažu da svakodnevno obrađuju po nekoliko zahteva i molbi za podršku, mimo konkursa. Biznis mladih Srbije je do sada direktno podržao 740 mladih osoba u razvoju poslovnih ideja i veština za pokretanje sopstvenog posla, uprkos veoma skromnom budžetu koji je organizaciji bio na raspolaganju za sprovođenje ovog programa.

– Mladi u našem programu vide i dobijaju konkretnu podršku, bez lažnih obećanja i prazne priče o ekonomskom napretku. Mi ne možemo i ne želimo da radimo posao države, ali poručujemo svima koji to žele i koji učestvuju u predizbornoj trci, da Biznis mladih Srbije predstavlja glas velikog broja mladih ljudi koji žele da vide jasan program i konkretne mere podrške kako bi se omogućilo što većem broju onih koji su dovoljno hrabri i imaju održive biznis ideje da pokrenu sosptevni biznis i u njemu uspeju. Velike investicije su odlične, ali činjenica je da je sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji, kao i u Nemačkoj, taj koji je nosilac privrednog razvoja i zaposlenosti i da je to put na koji treba ukazati mladim ljudima u ovoj zemlji. Zbog toga tražimo od vladajućih stranaka da predstave i realizuju svoje strategije za zapošljavanje mladih, a pre svega za razvoj i podsticanje preduzetništva mladih – zaključuje Marinović.

U ovom trenutku mladi koji planiraju da pokrenu sopstveni biznis i na taj način reše problem sopstvene nezaposlenosti, u prilici su da koriste start up kredite koje obezbeđuje Fond za razvoj, kao i sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje. Nažalost, za razliku od država poput Nemačke, Izraela i Austrije… njih na tom putu opterećuju i demotivišu preobimna papirologija, brojni parafiskalni nameti i druge dažbine, pokazala je, svojevremeno, analiza istraživačko-izdavačkog centra Demostat.

Neven Marinović Smart kolektiv

– U nekim zemljama, poput Austrije, start up preduzeća su oslobođena plaćanja poreskih obaveza u prve dve godine poslovanja. U Nemačkoj nisu oslobođena te obaveze, ali država nudi reprogram plaćanja tih dažbina, što mladim preduzetnicima omogućava oslobađanje novčanih sredstava i mogućnost njihovog ulaganja u proizvodnju i razvijanje infrastrukture preduzeća. Takođe, lokalna samouprava u toj zemlji oslobađa start up preduzeća plaćanja raznih parafiskalnih nameta u prvih godinu dana poslovanja. Pored toga, podsticajne mere se odobravaju u iznosima koji garantuju da će mlada firma opstati na tržištu. Od plaćanja raznih nameta na početku poslovanja izuzete su i start up firme u Poljskoj, a Izrael je poznat kao država koja početnicima u biznisu garantuje pozamašne subvencije i podsticaje, kao i povoljnu poslovnu klimu, što njihovim preduzećima omogućava nesmetano i dobro funkcionisanje – naglašava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

On dodaje da je pored obimne papirologije i visokih parafiskalnih nameta, od kojih su mladi preduzetnici u velikom broju razvijenih zemalja pošteđeni, njihovim kolegama u Srbiji veliki problem i nedostatak podsticajnih mera za razvoj privatnog biznisa.

Tekst je objavljen u okviru projekta “”Privredni barometar” koji je sufinansiran kroz javni konkurs Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

____________________________________________________________