Lazar i Ivana, uspešni Čačani

Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Moravičkog okruga danas je organizovala Dan otvorenih vrata sa ciljem da se građani Čačka upoznaju sa radom ove ustanove ali i ukažu problemi sa kojima se suočavaju slepe i slabovide osobe u našem gradu. Kako je istaknuto, i dalje su najveći problem predrasude prema osobama sa invaliditetom ali i arhitektonske barijere što otežava njihovo kretanje.

Dvadesetak učenika čačanskih srednjih škola danas je imalo priliku da upozna jednog od najuspešnijih čačanskih sportista Lazara Filipovića, ali i mladu čačansku pesnikinju Ivanu Veličković koja je do sada objavila tri knjige. Osim uspeha koji su postigli, ono što ih izdvaja od ostalih sugrađana je to što pripadaju kategoriji osoba koja ne vide.

—  Pripadnik sam lica sa oštećenim vidom, i sa 2,5 odsto vida pripadam kategoriji slepih. Ujedno sam i sportista koji se bavi paraolimipijskim disciplinama zbog oštećenog vida. Nisam to doživljavao kao problem sa vidom jer od starta tako funkcionišem. Tokom života sam saznao da imam problem sa vidom naspram druge dece. Nerazumevanja uvek ima, samo je na vama da vidite kako prevazilazite te probleme. Mislim da je naš život jako uzvbudljiv jer nismo u prilici da neke svakodnevne aktivnosti obavljamo lako jer uvek moramo da se dovijamo i da tražimo pravo rešenje kako bi te aktivnosti obavili —  rekao je zaslužni sportista Republike Srbije Lazar Filipović.

—  Završavala sam OŠ Vuk Karadžić u Čačku i imala sam sestru bliznakinju i sa njom sam učila. Nisam uspevala da drugarima objasnim koji je moj invaliditet i problem. Svi su me voleli, ali je bilo teško u igranju kada recimo igramo žmurke da ne vidim, pa nisam mogla da dokažem kada igram lastiš a da ga nedotaknem. Naučila sam da hodam sa belim štapom jer mi je životna želja bila da odem 500 m od kuće a da ne čekam nikoga. Meni je štap neophodan, i meni je pomogao mnogo u mom životu. Staza za slepe trebalo bi da bude više kao i zvučnih semafora. Ni jedan više nije u funkciji — ispričala je pesnikinja Ivana Veličković.

Lazar i Ivana su dokaz da i sobe sa invaliditetom itekako mogu biti ravnopravni članovi društva i postići vanserijske rezultate. Ipak, to su u našoj zemlji još uvek retki slučajevi postignuti najčešće uz veliku i iksljučivu podršku porodice.

U Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih kao najveći problem i dalje ističu predrasude pa je najveći broj članova udruženja i dalje egzistencijalno ugrožen jer poslodavci ne žele da ih zaposle, ali i nedostatak obeležnih staza i zvučnih semafora.

— Danas promovišemo projekat Dan otvorenih vrata koji finansira Ministarstvo omladine i sporta. Predrasude su najveći problem koji ne dozvoljava slepim ljudima da budu viđeni na tržištu rada zbog čega oni imaju egzistencijalni problem. O zvučnim semaforima pričamo stalno. U jednom trenutku su bili postavljeni ali su uništeni. Imamo članove koji nam pričaju koliko im znači jer se kreću uz pomoć belog štapa. Njima je semafor mnogo važan — izjavila je Jovana Pejovska, sekretar u Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih.

Kako je danas istaknuto, slepi i slabovidi najčešće su do obavljali poslove pakeraja ili su bili telefonisti, dok su se poslednjih godina posebno dokazali kao uspešni fizioterapeuti ali i na svim poslovima koji se obavljaju uz pomoć računara jer postoje govorni programi.

Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih Moravičkog okruga osnovana je 1955. godine i trenutno broji oko 300 članova.