Kamate na dozvoljeni minus u bankama od 21 do 48 odsto

Narodna banka Srbije danas je objavila uporednu listu naknada 14 najznačajnijih platnih usluga za građane i 18 platnih usluga za pravna lica i preduzetnike, pošto je stupila na snagu odredba Zakona o platnim uslugama.

Cilj Narodne banke bio je da građani mogu da uporede sve tarife koje banke naplaćuju za raznorazne usluge. Iako je namera NBS bila da se i standardizuju usluge koje banke pružaju, ipak i dalje je teško se snaći u mnoštvu tekućih i platnih računa koje nude. U zavisnosti od paketa, razlikuju se i cene vođenja računa, kao i druge naknade, pa poređenje usluga nije uopšte tako jednostavno.

Propisom koji je juče stupio na snagu banke ali i drugi pružaoci platnih usluga moraće najmanje jednom godišnje klijentima da dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama po računu, pa ćemo tako moći da na jednom mestu, zbirno vidimo koliko nas godišnje košta banka, ne računajući kredite.

Kako navode u NBS ove odredbe zakona koje se odnose na pravo po računu sa osnovnim uslugama, treba da podstaknu veću finansijsku inkluziju i lakši pristup platnom računu, a ujedno povećavaju udeo bezgotovinskih plaćanja.

U centralnoj banci veruju da će ovo dovesti do konkurencije i sniženja tarifa kako bi se privukli klijenti. Inače, prošlog leta veliki broj banaka je menjao i uglavnom povećavao naknade, a neke su počele da naplaćuju i usluge koje su ranije bile besplatne poput provere stanja na računu.

U tom trenutku, kada je već donet zakon i čekalo se da odredbe stupe na snagu, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je istakla da „u trenutku kada mnoge banke čekaju da na snagu stupi zakon koji će ih obavezati da transparentno daju i naziv i cenu svakoj od usluga, da bi uporedivost mogla da građanima omogući da se opredele za najbolje i najjeftinije, za nas se otvara pitanje postojanja kartelskog ponašanja u bankarskom sektoru“, rekla je guvernerka tada ne želeći ni tada ni kasnije da precizira na koje banke i na kakve dogovore misli, samo dodavši da to rade mnoge banke.

Kod nekih usluga pravi je šareniš u naknadama dok su druge manje -više standardizovane. Tako nijedna banka ne naplaćuje otvaranje tekućeg računa, ali vođenje računa se plaća od 110 dinara pa do 300 dinara mesečno. Takođe, izdavanja čekova neke banke uopšte ne naplaćuju, u nekima je pet dinara po čeku, a u nekim čak 50, mada je najčešća tarifa 20 do 25 dinara po čeku.

Možda su najveće razlike u kamatama na dozvoljeni minus. Efektivna godišnja kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje po računu kreće se od 21- 22 odsto do čak 48,8 odsto.

S druge strane, troškovi podizanja novca platnim karticama sa bankomata ili sa šaltera, u zemlji ili inostranstvu su standardizovani i uglavnom je ista cena. U zemlji podizanje novca na bankomatima banke čija je kartica je besplatno, a na bankomatu druge banke košta dva odsto od podignute sume. Ukoliko se podiže novac kreditnom karticom na bankomatu druge banke provizija je tri odsto.

Nominalne kamatne stope na zaduženja po kreditnim karticama su od 18,4 do 34 odsto godišnje u dinarima, a ukoliko su krediti po kreditnim karticama u evrima, kamatne stope su dosta niže i iznose oko 12 odsto, mada samo nekoliko banaka daje takvu mogućnost.

Olakšana promena banke

Novina je takođe i to što će građani moći mnogo lakše i jeftinije da promene banku u kojoj imaju tekući račun. Klijenti koji smatraju da mogu jeftinije da prođu u drugoj banci, moći će da daju novoj banci ovlašćenje čime se inicira prenos računa. Umesto da građani kao do sada odlaze u prvu banku da zatvore račun, pa u drugu da otvore uz sve peripetije ukoliko su u paketu i krediti, trajni nalozi i druga zaduženja, banke će to same da završe između sebe.