Fiksni telefon ide u zaborav!

Da li će stabilni telefon, uveden u Srbiju pre 136 godina, otići definitivno u zaborav vreme će pokazati. Ipak, statistika jasno pokazuje da je za poslednjih 10 godina u Srbiji milion korisnika fiksne telefonije manje.

Od kada su se telefoni odomaćili u domovima uvek su stajali na vidnim mestima, tamo gde je mogla da se čuje njihova zvonjava. Pored crvenih ili zelenih naprava, sa slušalicom u rukama, sedeći na stolici i u predsoblju, većina je ćaskala sa porodicom i prijateljima. Deca su sa drugarima, preko telefonske veze, radila domaće zadatke iz matematike, bake i deke pričale sa rođacima u inostranstvu. Poslednjih godina mnogi su zaboravili na kulturu javljanja na telefon i imaju ga reda radi.

Danas zovemo na mobilni telefon. Sa onima u inostranstvu komuniciramo putem „Vajbera“ ili „Vocapa“. Bake i deke pak, zovemo na fiksni telefon, mada i oni sve češće koriste ove internet aplikacije i „pametne“ uređaje. Zato je sve više onih koji fiksne priključke otkazuju.

— Korisnici pomoću „pametnih“ telefona obavljaju raznovrsne aktivnosti, kako poslovne, tako i one u svakodnevnom životu — kažu u „Telekomu Srbija“. — Mobilna telefonija i „pametni“ telefoni su zamenili više uređaja, budući da omogućavaju standardne i video-pozive, slanje poruka putem mobilne mreže ili aplikacija koje koriste internet, primanje i slanje elektronske pošte, čak i gledanje televizije. To je dovelo do smanjenja korišćenja drugih standardnih servisa, među kojima je i fiksna telefonija. Takav trend primetan je i u svetskim okvirima. U Srbiji u 2019. godini imamo oko dva miliona korisnika fiksne telefonije, što je za oko 900.000 korisnika manje u odnosu na 2012. godinu.

U ovoj kompaniji su ubeđeni da fiksna telefonija i dalje ima određene prednosti, poput stabilne i kvalitetne veze. Dodatni plus je jednostavnost korišćenja, jer ne zahteva poznavanje aplikacija. Postoje i dodatne mogućnosti za privatne korisnike, poput jeftinijih poziva ka inostranstvu ili besplatni pozivi u „Telekom Srbija“ mreži i ka fiksnim brojevima i ka mobilnim brojevima za korisnike „boks“ usluge.

Poznavaoci tvrde i da su se stabilni telefoni u kriznim situacijama, poput elementarnih nepogoda, pokazali sigurnijim za korišćenje. Dok građani nisu mogli da uhvate signal mreže mobilne telefonije, fiksni telefoni zvonili su bez problema. Navode i da se velike kompanije, zbog bezbednosti razgovora, ne odriču tako lako stabilnog telefona.

NAVIKE

IAKO fiksna telefonija beleži pad, navike korisnika se ne menjaju. Tako učešće u ukupnom ostvarenom saobraćaju u fiksnoj mreži čine pozivi ka drugim fiksnim brojevima – čak 69,7 odsto. Saobraćaj ka fiksnim mrežama u inostranstvu iznosi 16,5 odsto, dok sa stabilnog telefona mobilne uređaje zovemo samo u 6,4 odsto slučajeva.

Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u trećem kvartalu 2018. godine 2,43 miliona korisnika imalo je priključak za stabilni telefon, što pokazuje trend opadanja ove usluge. Ovoliko pretplatnika, u ovom periodu, ostvarilo je oko 860 miliona minuta razgovora, što znači da je svaki od njih u proseku razgovarao 3,9 minuta dnevno. To je dokaz da se smanjuje i broj minuta koje sugrađani provode uz slušalicu, ali i prihodi kompanija koje pružaju uslugu fiksne telefonije.

— Ukupan saobraćaj ostvaren preko fiksne mreže u 2017. godine smanjen je za oko 18 odsto u odnosu na 2016. godinu i procenjuje se na 4,3 milijarde minuta u domaćem i 300 miliona minuta u međunarodnom saobraćaju. Tendencija smanjenja saobraćaja se nastavlja, pre svega zbog prelaska korisnika na druge vrste usluga, poput mobilne telefonije ili prenosa govora putem interneta — navodi se u poslednjem godišnjem izveštaju RATEL za 2017. godinu.

Uslugu fiksne telefonije, kako se u tom dokumentu navodi, pruža 39 operatera, od kojih tržište sa čak 86 odsto pokriva „Telekom Srbija“. Drugi najveći operater je SBB, sa učešćem od 12,2 odsto.

Novosti