Disova poezija prenosi lepotu
На Светски дан поезије, у четвртак 21. марта, свечаном примопредајом књига библиофилског издања „Уметничка књига Дис” и излагањем ове поставке у Галерији Библиотеке, отворено је 56. Дисово пролеће.
Заједнички пројекат Уметничке галерије „Надежда Петровић” и Градске библиотеке из 2013. године „Уметничка књига Дис” фокусиран је на визуелну и ликовну интерпретацију Дисове поезије кроз уметничку књигу као синтетичну форму у којој се књижевност, графика и графички дизајн прожимају и надопуњују. Инспирисани Дисовим песмама, пет уметника из Србије и Црне Горе – Александра Гордић, Миливој Мишко Павловић, Ирена Лагатор Пејовић, Александра Ракоњац и Даниела Фулгоси урадили су по четири графике отиснуте на папиру које заједно са Дисовим стиховима имају форму ауторске уметничке књиге. Шест година од њиховог настанка, Уметничка галерија је по два примерка сваке књиге предала Библиотеци на трајно чување.
О пројекту „Уметничка књига Дис” и истоименој изложби говорила је Јулка Маринковић, аутор пројекта.
– Уметничке књиге постале су и званично део фонда Библиотеке чија нова зграда својим модернистичким решењем као да потенцира неконвенционални стваралачки приступ, управо онакав приступ којим су се руководили и њихови аутори – истакла је Јулка Маринковић.
Част да отвори 56. Дисово пролеће имао је професор Филолошког факултета у Београду и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” проф. др Александар Јерков, осврнувши се на визуелно тумачење Дисове поезије кроз форму уметничке књиге.
– Ово је велики дан, не само за Чачак, већ за целу Србију и културу уопште. Дисово пролеће се отвара у простору који показује колики је напор претходних и садашњих генерација био да се библиотека која носи Дисово име нађе под својим кровом и настави традицију одржавања песничке манифестације која је одавно превазишла локални карактер. За сто година, неки наши потомци ће казати, ‘ови људи су урадили сјајну ствар’. А изложба која спаја уметничку књигу и Диса, преноси жеравицу са пламена поезије са Парнаса и доказује да је лепота та која оплемењује и својом заумношћу покреће на стваралаштво – рекао је Јерков.
Ученици Гимназије у Чачку Софија Димитријевић, Вања Гостиљац и Божидар Томовић говорили су стихове Владислава Петковића Диса, Пушкина и Владимира Мајаковског. На тај начин је осим почетка Дисовог пролећа и првог дана календарског пролећа обележен и Светски дан поезије.
________________________________________________________________
Divno veče, divna poenta, stvarno uliva nadu i, eto, svi koji misle da kultura, umetnost (dakle i književnost) „ničemu ne služe“ trebalo bi da pogledaju gde su sve te stvari sada na dnevnom redu u našem društvu, koliko im se pažnje posvećuje u javnim obraćanjima vlasti (a da nije za brzopoteznu reklamu), a šta imamo kao zamenu – i sve je jasno…
Zemlja bez duhovne i intelektualne ispunjenosti svojih žitelja može samo tonuti u crnilo.
Zato hvala svim „čuvarima plamena“.