Između nekad i sad

Piše: Aleksandar Arsenijević

Tog 24. marta 1999. godine u 19 sati i 45 minuta pale su prve NATO bombe i rakete na SR Jugoslaviju. Pre dvadeset godina Slobodan Milošević i njegovi saučesnici su ne trepnuvši na žrtvenik položili srpski narod i njegovu budućnost. Pre dvadeset godina svet se po prvi put susreo sa terminom kolateralna šteta koji se odnosio na civilne žrtve bombardovanja, a čiji stvarni broj ne znamo ni posle dve decenije. Pre dvadeset godina NATO bombe su ubile trogodišnju Milicu Rakić i 16 svesno žrtvovanih radnika RTS-a koji su vremenom postali simbol stradanja srpskog naroda ali i beskrupuloznosti Miloševićevog režima. Pa ipak nije svima, tada pre dvadeset godina, bilo crno. Dok su golobradi regruti, oficiri, podoficiri i dobrovoljci ginuli i krvarili braneći karaulu Košare tadašnji ministar informisanja  Aleksandar Vučić, junački se uselio u novi stan.

Pre dvadeset godina potpisujući vojno-tehnički sporazum, svakodnevnim rečnikom rečeno kapitulaciju, Srbija je izgubila suverenitet nad Kosovom čime su stradanja i žrtve učinjeni uzaludnim. 

Sada dvadeset godina kasnije, na čelu Srbije su oni isti što su pre dve decenije besomučno i bezumno udarali u ratne bubnjeve, a da ih nije ni najmanje interesovalo sa koliko će života biti plaćeno njihovo talambasanje.

Dvadeset godina kasnije Aleksandar Vučić, onaj isti što je za jednu srpsku glavu tražio 100 muslimanskih, promovisao politiku klanja zarđalim kašikama i proterivanja nesrba iz Hrtkovaca zamenio je ratne bubnjeve maslinovom grančicom. Dvadeset godina kasnije Aleksandar Vučić više ne pominje ni Mililicu Rakić, čije ime je kao ljuti radikal nebrojeno puta zlorabio, niti pominje nekadašnje NATO zlikovce a sada svoje pajtaše Šredera, Blera, Klintona… Dvadeset godina kasnije Alksandar Vučić koji se zahvaljujući samo Srbima razumljivom sticaju okolnosti vozdigao do neprikosnovenog gospodara Srbije više ne tera inat svetu i Evropi. Više mu ne smetaju ni gejevi niti mu pada na pamet da kao onomad pali ambasade zbog presude Radovanu Karadžiću. Dvadeset godina kasnije Aleksandar Vučić tera inat i unižava sopstveni narod koji je pretvorio u kolonijalno roblje.

Pre dvadeset godina 24. marta 1999. godine general Sreto Malinović je na čelu 98. avijacijske brigade sa svojim pilotima poleteo u susret NATO avijaciji. Dvadeset godina kasnije general Sreto Malinović se, kao onda u Lađevcima, obraća protestantima u prestonici. Dvadeset godina kasnije na čelu srpske vojske je zahvaljujući milosti gospodara Vučića vojni škart iz devedesetih.

E pa sretne ti žrtve i rane Srbijo!

___________________________________________________________