Slučaj nerasvetljen već 25 godina
Izvor: N1
Dvadesetpeta godišnjica od smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović obeležena je na Novom groblju u Beogradu.
Na pomenu je, u prisustvu porodice i prijatelja, govorila sestra Dade Vujasinović.
I pored najava, ovaj slučaj se nikada nije pomakao s mrtve tačke.
Radislava Dada Vujasinović pronadjena je mrtva 9. aprila 1994. godine u svom stanu u Trećem bulevaru broj 118 na Novom Beogradu. U zapisniku koji je sačinjen posle obavljene obdukcije navedeno je da je umrla dan ranije, u 1.30 sati. Zvanična verzija dogadjaja tada je bila da je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške.
Porodica Dade Vujasinović je angažovala i privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa i njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen.
„Balističar Vladimir Kostić 2008. godine obavio je niz veštačenja. On je predao sudu svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je sebe usmrtila sa dve patrone iz lovačke puške, odnosno, da je u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće“, navodi se u saopštenju UNS-a i dodaje da je „nakon toga Okružni javni tužilac u Beogradu u januaru 2009. godine, prekvalifikovao slučaj u ubistvo umesto samoubistva“.
Holandski forenzički institut u Hagu utvrdio je u svom izveštaju da je u telu Dade Vujasinović pronadjen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Kostić.
Veštačenje Vladimira Kostića radjeno je 2008. godine, u vreme kada nije bio pronadjen dokazni materijal iz istrage smrti Dade Vujasinović i kada se verovalo da je on uništen u NATO bombardovanju policijskog objekta.
Tek na insistiranje Komisije za istraživanje ubistava novinara, dokazni materijal je pronadjen i utvrdjeno je da se nalazio u ormanu policajca koji je preminuo.
Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara (NUNS) podsetili su da je slučaj i dalje u predistražnoj fazi, kao i da istraga još uvek nije odredila da li je njena smrt nastupila kao posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja.
_________________________________________________________________
Случај је итекако расветљен, а сва „прашина“ бацана у очи током протеклог времена је „опрана“. Истина је на столу и доступна је свакоме ко хоће да је види, па чак и идентитет убице. То што неко неће или не сме да ради свој део посла никаквим вештачењем не може да се реши. Од како су 2004. год. укинути војни судови, то ми је био први предмет у којем ми је истражни судија дозволио да у извесној мери поступам и као форензички иследник. Захваљујући томе се и дошло до несумњивих резултата. У сваком случају мој посао није био „хватање убице“, већ утврђивање начина и непосредних околности на који је се предметни догађај одиграо.
ovo je veštak kao veštak iz hrvatske vojin mastruko … katastrofa …. po narudzbi rade oba … recite kakav nalaz da vam pisem .. haha