Čačanin uložio ušteđevinu u maline i propao

Jedan je rodom Beograđanin, drugi Čačanin. Sudbina ih je spojila na sibirskom mrazu. Hladno i teško im bilo u nedođiji, pa su tamo stečeni novac rešili da ulože u posao koji je mirisao na ćar. Nisu se usrećili.

Sad dva druga, dva vojnička čina, dve generacije, na dva kraja sveta opet pečalbare. I osluškuju kakva će biti cena maline. Ona ih je i razdvojila. U nju su polagali nadu, sad zbog nje iz tuđine plaćaju dugove.

Ruska republika Jakutija, grad Nergjuri 2014. godine. U baraci za radnike naftovoda od Pacifika do kineske granice, negde na Staljinovom „putu kostiju“, zajedno sa jeftino plaćenim kolegama Kirgizima i sibirskim domorocima, cvokotali su od zime Petar Štakić (34) i Mileta Petronijević (48). Ovaj prvi sa diplomom DIF-a i zvanjem rezervnog potporučnika pešadije, drugi sa srednjom vojnom školom završenoj u Sarajevu i prstima vičnim harmonici po kojoj ga zna Čačak. Dve godine ranije su se upoznali.

– Taj dan, kad smo jedan drugom priznali da ovako ne može više, bilo je 46 stepeni u minusu. Hladno, neizdrživo, predaleko. Poveli smo se idejom da se vratimo u Srbiju i sav zarađeni novac uložimo u poljoprivredu – priča Petar Štakić.

U Volujcu kod Užica podigli su zasad maline na sedam hektara. Samo sistem za navodnjavanje koštao ih je 30.000 evra. Ali kad je 2017. prva berba došla na red, cena se srozala, a oni su za sezonu angažovali više od 50 berača.

– Trebalo je otplatiti dugove i naći novac za život. U međuvremenu sam se oženio Užičankom, a osim malinarstva, nismo imali drugih prihoda. Mileta je otišao u Sankt Peterburg, gde radi kao građevinar, a ja na Island – prepričava Štakić.

Ispostavilo se da je 2018. bila sve sem dobra za malinare i da bi bili u još većem čabru da su ostali. Prošla je godina kako se Petar zaposlio u Vestfjordsu, regionu na severozapadu Islanda.

– Vestfjords je najvetrovitije naseljeno mesto na svetu posle Severnog pola. Supruga i ja živimo u kući u krugu kompanije. Uz samo smo more, svakodnevno gledamo kitove i foke koji zalaze u pllićake – prenosi Štakić.

Čuje se s Miletom, kaže, na svakih par dana.

– I Mileta i ja svaki mesec šaljemo u Srbiju da vratimo dugove. Do sada smo uspeli da pokrijemo 70 odsto investiranog. Na vezi smo sa našim prijateljima iz malinarskog udruženja, oni nam javljaju šta će biti sa ovogodišnjom cenom. Do sada nisu javili ništa obećavajuće – priča Petar. Plaćaju čoveka koji će održavati malinjak do kada i ako bude isplativo ponovo brati maline. Tada će se i vratiti sa Islanda.

V. Lojanica, Blic